, , ,

Najčešće korišćeni tumor markeri.

Tumor markeri predstavljaju supstance koje nastaju u obolelim ćelijama. Mada ih u manjoj količini mogu razviti i normalne ćelije ukoliko postoji benigni poremećaj u radu nekog organa. Zapravo, oni su odgovor na postojanje malignog ili benignog tumora, te se koriste kao biohemijski indikatori za njihovo prisustvo.
 
Tumor je svaka nenormalna proliferacija ćelija u organizmu. U pitanju je abnormalna skupina tkiva koja se razvila usled poremećene sposobnosti ćelija da adekvatno “odgovori” na signale koji kontrolišu njen rast, deobu i smrt. Kao posledica nemogućnosti normalne diferencijacije i umnožavanja ćelija dolazi do nekontrolisane deobe i razvoja tumora.
 
Bez obzira da li je tumor dobroćudan ili agresivan tako da pokazuje sklonost ka brzom rastu i metastaziranju, rano otkrivanje je ključno za uspešno lečenje, samim tim i za očuvanje kvaliteta života.
 
Najčešće korišćeni tumor markeri
Iako je do sada otkriveno preko 100 različitih tumor markera, laboratorijska dijagnostika koristi dvadesetak.
 
PSA (Prostata Specifični Antigen) namenjen je za otkrivanje ranog stadijuma i praćenje karcinoma prostate. Povećane vrednosti jedino su prisutne kod ove vrste raka, ali umereno povišenu koncentraciju PSA u serumu mogu da daju i neka oboljenja prostate, kao što su upala i hiperplazija.
 
AFP tumor marker čini osnovnu dijagnostičnu metodu za karcinom jetre. Koristi se i kod utvrđivanja tumora germinativnih ćelija testisa i jajnika. Alfa fetoprotein proizvode jetra, žumančana kesa i sistem za varenje i nalazi se u fetalnoj krvi. Nakon rođenja njegov se nivo brzo smanjuje, te se u krvi zdravih odraslih osoba ne može izmeriti.
 
CEA spada u opšti tip tumor markera. U čak 70 odsto slučajeva malignih oboljenja organa za varenje, raka pluća, dojke, jajnika, pankreasa javljaju se povišene vrednosti ovog markera.
 
CA 19-9 se primenjuje u dijagnozi tumora debelog creva, gastrointestinalnog trakta, želuca i jetre, dok je CA 15-3 najvažniji za otkrivanje karcinoma dojke, ali i praćenje postterapijskog lečenja.
 
Povišeni CA 125 se javlja kod karcinoma ovarijuma, endometrijuma, cerviksa i dojke. S obzirom da je prisutan i kod mnogih benignih stanja, pa i u trudnoći, obično se njegove vrednosti određuju zajedno sa HE 4 markerom.
 
CA 72-4 se najviše izlučuje u prisustvu karcinoma želuca, a CA 50 se koristi za praćenje pacijenata sa kancerom kolona i pankreasa.
 
β-2-mikroglobulin ima ulogu u dijagnostifikovanju kancera bubrega. Zdrav organizam ga normalno razgrađuje, filtrira i izbacuje, pa je njegov nivo konstantan. Povišene vrednosti su znak zastoja bubrežnih funkcija.
 
Tumor markeri CYFRA 21-1, tj. Citokeratin fragment 21-1 ukazuju na karcinom pluća, kao i na benigne bolesti – inflamaciju i fibrozu pluća.
 
NSE (Neuron specifična enolaza) su važni za neuroblastom i karcinom pluća.
 
Osim što se nalaze unutar ćelija tumor markeri cirkulišu i u krvi, pa se mogu odrediti kako uzimanjem uzorka tkiva, tako i iz krvi i urina.
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se tradicionalno upotrebljavaju kao pomoć u prevenciji različitih poremećaja zdravlja.
/OD

5 namirnica koje se preporučuju u prevenciji karcinoma debelog creva

Karcinom kolona je vrsta maligne bolesti koja nastaje od ćelija debelog creva (kolona). Kao i kada su druge maligne bolesti u pitanju, postoje određeni faktori koji se označavaju kao zaštitni faktori. Njihovo delovanje može da doprinese smanjenju rizika za pojavu ove teške bolesti.

Koje su to grupe namirnica koje se preporučuju?

Povrće sadrži biljne materije flavonoide i karotenoide koji su prepoznati kao faktori koji mogu da doprinesu u prevenciji karcinoma. Takođe, povrće sadrži biljna vlakna koja pomažu probavu, čime se smanjuje zadržavanje potencijalno štetnih materija u crevima. Prema preporukama, pola svakog obroka bi trebalo da čini povrće.

Celo zrno žitarica takođe je bogato vlaknima. Može da se koristi u sastavu raznih vrsti hleba, muslija, kaša i drugih proizvoda. Upotreba celog zrna se preporučuje zato što se vlakna primarno nalaze u omotaču zrna, koji se ljuštenjem uklanja, pa su proizvodi od oljuštenog zrna siromašni vlaknima. Pored vlakana, celo zrno sadrži i vitamine B grupe, kao i minerale cink, bakar, gvožđe i magnezijum.

Mahunarke kao što su pasulj, grašak, sočivo, leblebija i druge sardže značajnu količinu vlakana, proteina i drugih korisnih hranljivih materija, kao što su antioksidansi, vitamin E i vitamini B grupe. Pored protektivnog dejstva na debelo crevo, mahunarke mogu da doprinesu i regulaciji nivoa holesterola i povišenog šećera.

Orašasti plodovi i semenke bogati su “dobrim” mastima, vlaknima, proteinima, antioksidansima i drugim fitonutrijentima koji mogu da pomognu u prevenciji karcinoma kolona.

Voće bogato vlaknima se takođe preporučuje u ishrani. Preporuka je da se ishrana sastoji od namirnica svih boja, što ističe važnost raznovrsne ishrane. Intenzivne boje voća vezuju se uglavnom za bogat sadržaj pigmentnih materija sa antioksidativnim dejstvom. Voće je i izvor prirodnih šećera koji mogu da budu zdraviji izbor u odnosu na rafinisane šećere i konditorske proizvode.

Svakako, sve nabrojane namirnice se već nalaze na listi preporuka za zdravu ishranu koja se i inače preporučuje. Ishrana kao deo protektivnih faktora može da doprinese smanjenju rizika, ali da li će zaista do pojave neke bolesti doći, zavisi i od drugih delujućih faktora.

/OD

Prevencija karcinoma pluća

Prevencija pojave karcinoma predstavlja skup različitih mera i aktivnosti koje imaju za cilj smanjenje obolevanja i, što je najvažnije, smanjenje težih posledica koje prisustvo maligne bolesti može da ima.

Preventivni faktori su svi faktori čije delovanje može da ima pozitivan uticaj u smanjenju rizika za razvoj maligne bolesti.

Različiti načini prevencije koji se istražuju uključuju uglavnom:

  • Promene u ishrani i životnim navikama
  • Izbegavanje poznatih faktora rizika
  • Tretman prepoznatih prekanceroznih stanja za koje je poznato da vremenom mogu da pređu u malignitet

Karcinom pluća i dalje predstavlja jedan od najčešćih maligniteta kod oba pola. Može da nastane od različitih ćelija koje izgrađuju pluća, pa se u zavisnosti od tipa ćelija razlikuje i tip karcinoma.

U prevenciji karcinoma pluća, kao i kod drugih bolesti važno je poznavanje faktora koji mogu da doprinesu nastanku, kao i faktora koji mogu da smanje rizik za pojavu bolesti.

Neki od faktora rizika uključuju:

  • Pušenje
  • Postojanje maligniteta kod bliskih srodnika
  • Delovanje faktora sredine (izloženost štetnim materijama u radnom okruženju ili u životnom prostoru)

S obzirom na to da ovi faktori mogu da utiču na povećanje rizika za nastanak karcinoma, izbegavanje pomenutih faktora trebalo bi da deluje povoljno u smanjenju rizika.

Od drugih faktora koji mogu da utiču na povećanje rizika ubraja se prekomerna telesna težina, način ishrane i fizička neaktivnost. Ovi faktori zajednički su za veći broj poremećaja, ne samo za karcinom. Tako, izbegavanje ili uklanjanje njihovog delovanja može imati višestruku korist.

Nepušači imaju manji rizik od pušača, a kod pušača, pored samog delovanja duvanskog dima, može da postoji razlika u odnosu na broj cigareta dnevno.

Poznavanje faktora rizika ima značajnu ulogu u prevenciji, ali, samo izbegavanje ovih faktora svakako ne znači da do bolesti sigurno neće doći. Takođe, ni izloženost ovim faktorima neće kod svih osoba sigurno dovesti do pojave bolesti, već samo ukazuje na povećan rizik za pojavu oboljenja.

/OD
,

Simptomi na koje treba obratiti pažnju

Maligne bolesti su i dalje jedan od najčešćih uzroka obolevanja svuda u svetu. U tretmanu, vrlo je važno što ranije otkrivanje bolesti, u početnoj fazi, kada su i mogućnosti za uspešno lečenje najveće.

Nažalost, većina malignih bolesti retko daje jasne znake i simptome u ranoj fazi, a ukoliko i postoje, ovi simptomi i znaci su nespecifični.

Neočekivani gubitak telesne mase

Značajan gubitak telesne mase koji ne može da se dovede u vezu sa primenom dijete ili povećanom fizičkom aktivnošću, može da postoji kod nekih vrsti tumora. Ovo nije specifičan znak samo za tumore, pa je svakako potrebno ispitati mogući uzrok.

Povišena temperatura koja dugo traje

Kako je povišena temperatura veoma čest pratilac mnogih infekcija (virusnih, bakterijskih i dr., uglavnom bezopasnih), neće svako povećanje telesne temperature biti znak za uzbunu, ali, ukoliko dugo traje ili se često javlja, mogu se ispitati i drugi uzroci.

Problemi sa disanjem

Kratak dah, kašalj i otežano disanje prate većinu respiratornih bolesti (respiratorne infekcije, astmu, opstruktivnu bolest pluća i dr.) Kašalj je često prisutan i kod pušača. Ubrzan, kratak dah može da se javi i nakon intenzivne fizičke aktivnosti ili anksioznih stanja. Svakako, ukoliko su kašalj i druge disajne tegobe duže prisutne, trebalo bi zatražiti mišljenje lekara, kako bi se isključilo prisustvo nekog drugog, ozbiljnijeg problema.

Promene u pražnjenju creva

Ovo je takođe nespecifičan znak, jer se poremećaji pražnjenja creva mogu javiti i kod raznih benignih stanja (npr. iritabilni kolon). Ali, svaka promena u pražnjenju koja dugo traje ili je praćena npr. pojavom krvi u stolici trebalo bi da se ispita, kako bi se utvrdio pravi uzrok.

Osećaj sitosti nakon unosa vrlo malih količina hrane

Ukoliko često ili u dužem vremenskom periodu već nakon unosa male količine hrane imate osećaj da se siti, ili ako je ovaj osećaj praćen i drugim simptomima, kao što je mučnina, povraćanje, nadutost, gubitak telesne mase i sl. bilo bi poželjno zatražiti savet lekara. Nekada, ovi simptomi mogu da postoje i kod refluksa želudačne kiseline (GERB, gastroezofagealni refluks) ili peptičkog ulkusa.

Navedeni simptomi nisu specifični samo za maligne bolesti, već, kao što je pomenuto, mogu da budu prisutni kod različitih benignih, prolaznih i bezopasnih stanja. Međutim, svkakao je poželjno obratiti pažnju na njihovu pojavu i dužinu trajanja, kako bi se na vreme prepoznao mogući teži uzrok njihove pojave i preduzelo odgovarajuće lečenje.

PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
• osobama sa oslabljenim imunitetom
• za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem.

/OD
,

Rano otkrivanje karcinoma dojke

Otkrivanje karcinoma dojke u ranoj fazi je jedan od veoma značajnih faktora u postizanju što uspešnijeg tretmana ove bolesti.

Redovni pregledi i skrining testovi su najbolji način za postizanje rane dijagnoze bolesti. Učestalost i vrsta testova koji će da budu sprovedeni određuje se u odnosu na uzrast žene i poznate faktore rizika ukoliko oni postoje.

Šta su skrining testovi?

Skrining testovi predstavljaju testove koji se vrše kod ljudi koji nemaju simptome bolesti, u cilju otkrivanja bolesti u ranoj asimptomatskoj fazi.

Skrinigom se karcinomi dojke češće otkrivaju u početnoj fazi, kada je prisutna tumorska masa lokalizovana samo u tkivu dojke, bez proširenja na okolna tkiva i organe.

Kada se govori o faktorima rizika, određeni rizik postoji kod svih žena, ali, u zavisnosti od dodatnih faktora, kao što su godine, ranije prisustvo maligniteta, postojanje karcinoma dojke kod bliskih srodnika i dr. taj rizik može da bude manji ili veći.

Samopregled dojke je važan za uočavanje nekih promena koje mogu da ukažu na postojanje problema. Ove preglede žene bi trebalo redovno da obavljaju, u istoj fazi ciklusa, na isti način, svakog meseca. U toku samopregleda žena obraća pažnju na postojanje promena u izgledu kože dojke, bradavice, postojanje vidljivih ili promena koje se osećaju pod prstima (čvorići). Ovi pregledi su veoma važni, ali ne bi trebalo da budu jedina preventivna mera, zato što je moguće da se ne primete promene malih dimenzija.

Ultrazvuk i mamogram daju mogućnost vizualizacije celokupnog tkiva dojke. U zavisnosti od uzrasta žene i drugih faktora koje lekar procenjuje bira se način pregleda, a obe ove metode daju dobre informacije o stanju dojke i omogućavaju detekciju promena građe.

Ukoliko se u toku pregleda utvrdi postojanje neke promene unutar tkiva dojke, lekar će odlučiti da li je potrebno da se urade dodatni pregledi i koji, u cilju identifikacije prirode prisutne promene.

/OD