Tag Archive for: hemioterapija

,

Sistemska terapija tumora.

Upotreba antitumorskih lekova se naziva sistemska terapija. Tu su uključeni citostatici-hemioterapeutici, hormoni i njihovi derivati, antihormoni, imunomodulatori i monklonalna antitela.
 
Ordinirani lekovi se raznose putem krvi po celom organizmu. Tumorske ćelije su osetljive na ove lekove, absorbuju ih te se tako onemogućuje normalan rast i deoba tumorskih ćelija. Uspeh lečenja zavisi od tipa tumora, upotrebljenog medikamenta, doze, opšteg stanja i individualne osetljivosti na terapiju.
 
Antitumorski lekovi, a pogotovo citostatici, oštećuju zdrave ćelije koje se intezivno dele – s toga organi koji su najčešće zahvaćeni hemiotearpijom su:
 
i) koštana srž
ii) sistem organa za varenje
iii) reproduktivni sistem
iv) kosa (zavisi od doze).
 
Za razliku od ćelija raka normalne ćelije imaju reper mehanizme te se mogu oporaviti nakon primenjene hemioterapije, dok kancerske ćelije umiru (pokreće se mehanizam kontrolisane ćelijske smrti i/ili nekroze).
 
Antitumorski lekovi se mogu davati na tri načina: i) gutanjem (per os) ii) injekcijama (parenteralno) iii) u venu kap po kap infuzijama.
 
Obično se antitumorski lekovi kombinuju bilo jedni sa drugima, bilo uz zračnu terapiju. Oni se daju pre operacije (ili radiklanog zračenja) neo-adjuvantno, nakon operacije sa ili bez zračenja u adjuvantnom terapijskom pristupu ili kao jedini vid lečenja kod raširene maligne bolesti u sistemskom/palijativnom pristupu.
 
Način davanja i kombinacije sistemske antitumorske terapije (npr. hemioterapije) su strogo definisani protokolima, koji su podeljeni u nekoliko terapijskih linija.
 
Efekat lečenja se procenjuje nakon završene ture hemioterapije i može se okarakterisati kao stabilna bolest SD, bolest u regresiji PR, kompletna regresija ili progresija bolesti PD.
 
Odluku o daljem vidu lečenja donosi nadležni onkološki konzilijum.
 
Neželjeni efekti hemioterapije
Efekti na organe za varenje: mučnina, gađenje, povraćanje, proliv, zatvor, afte po sluzokozi usta. Savetuje se sprovodjenje higijene usta, adekvatan kalorisjki unos, ne izbegavati proteine, davati prednost kuvanoj hrani “na kašiku”.
 
Efekti na mišiće i nerve: neki medikamenti iz grupe taksana (Taxol, Taxotera…) mogu da izazovu polineuropatiju (osećaj žarenja po rukama i nogama, slabija ravnoteža…) tada je potrebno uzeti vitamin B komplex, takođe Vaš lekar će proceniti da li se sa terapijom treba prestati. Antitumorski lekovi iz grupe antibiotika (Doxorubicin) imaju dokazano kardiotoksično dejstvo te su potrebne periodične kontrole EKG-a i ultrazvuka srca da bi se efekat ovog leka na srce kontinuirano evaluirao. U tu svrhu može da pomogne određivanje BNP-a, kao i Troponina u krvi.
 
Efekti na koštanu srž: Hemioterapija-citostatska terapija štetno utiče na ćelije koštane srži te Vaš lekar Vam mora redovno da kontroliše krvnu sliku i osnovne parametre biohemije pre, toko i nakon terapije. Štetni efekti na koštanu srž su mogući i tokom zračenja uz hemioterapiju. S obzirom da zbog izmenjene crevne sluznice savetuje se izbegavanje presnog voća i povrća u organizam se ne unosi dovoljno vitamina. Sve ovo navedeno potencira štetan efekat hemioterapije na koštanu srž. Preporučuje se da se tokom svakog onkološkog lečenja uzimaju komercijalni multivitaminski preparati (Beviplex, Centrum i sl.). Ukoliko dođe do drastičnog pada eritrocita i/ili trombocita pribegava se hemoterapiji (trasnfuziji u hospitalnim uslovima) uz pauzu u specifičnom onkološkom lečenju.
 
Hemioterapija štetno utiče na reproduktivnu sposobnost kako žena tako i muškaraca. Razgovarati sa nadležnim onkologom ukoliko planirate porodicu. Postoje specijalizovani konzilijumi za plodnost i antitumorsko lečenje, od kojih je moguće dobiti ekspertsko mišljenje ukoliko to onkolog zahteva.
 
Simptomi od značaja
 
Ako se hemioterapija sprovodi ambulantno u nadležni onkološki dispanzer se javiti ukoliko se pojavi:
 
Povišena temperatura preko 38 stepeni.
Promene po koži, alergijske reakcije.
Neki oblici krvarenja.
Ukoliko se pojavi bol.
Otežano i skraćeno disanje ili čujno disanje (Stridor).
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
 
Ne sadrži veštačke boje, konzervanse i druge aditive.
 
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
 
osobama sa oslabljenim imunitetom
za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se tradicionalno upotrebljavaju kao pomoć u prevenciji različitih poremećaja zdravlja.
/OD
,

Antioksidansi u tretmanu karcinoma

Antioksidansi su materije koje u organizmu  pomažu u odbrani zdravih ćelija od oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Najpoznatiji antioksidansi su vitamin C, E, karotenoidi (najviše zastupljeni u voću i povrću), kao i mnoge druge materije biljnog porekla. Kako oštećenje ćelija slobodnim radikalima igra značajnu ulogu u razvoju karcinoma, dugo je bilo zastupljeno mišljenje da antioksidansi u velikoj meri mogu biti korišćeni u prevenciji nastanka karcinoma.

Istraživanja pokazuju da osobe u čijoj ishrani dominira hrana biljnog porekla, pre svega sveže voće i povrće, koji su značajni izvori antioksidanasa, mogu imati manji rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma u toku života. Osobe koje su prošle lečenje karcinoma, kod kojih postoji povećan rizik za recidiv ili pojavu sekundarnog karcinoma, takođe mogu imati puno zdravstvenih koristi od upotrebe hrane bogate antioksidansima.

Rezultati istraživanja govore o smanjenom riziku za nastanak oboljenja kod osoba čija se ishrana bazira pre svega na biljnim namirnicama bogatim antioksidansima. Svakako, ne može se tvrditi da će upotreba ovih materija zasigurno sprečiti nastanak karcinoma.

Da li bi trebalo izbegavati antioksidanse u toku lečenja karcinoma?
Mišljenje različitih stručnjaka o upotrebi hrane bogate antioksidanasima se razlikuje, i menjalo se vremenom. Neki od naučnika nikako ne preporučuju upotrebu antioksidanasa u toku lečenja karcinoma. Konkretno, misli se na antioksidanse u obliku dijetetskih suplemenata, u kojima doze antioksidanasa značajno premašuju optimalne preporučene dnevne doze. Postoji sumnja da visoke doze antioksidanasa primenjene zajedno sa hemioterapijom ili terapijom zračenjem mogu smanjiti dejstvo ove terapije. Zračna terapija i hemioterapija oštećuje ćelije tumora, a postoji mišljenje da visoke doze antioksidanasa mogu neutralisati slobodne radikale i oštećenja nastala na ćelijama karcinoma.

Međutim, kako hemoterapija i terapija zračenjem ne deluje selektivno na ćelije karcinoma, već na sve ćelije organizma, posebno na ćelije koje se brzo dele (epitelne ćelije creva i drugih organa, ćelije krvi), dolazi do izraženog oštećenja svih ćelija. Ovako posmatrano, primena umerenih doza antioksidanasa zapravo bi mogla imati povoljno zaštitno dejstvo na zdrave ćelije. Hemoterapija i terapija zračenjem su veoma agresivan način lečenja tumora. Ukoliko je moguće, svaka zaštita zdravih ćelija u toku ovih agresivnih metoda lečenja karcinoma je dobrodošla u cilju smanjenja sporednih, neželjenih efekata.

/OD
, ,

Plan i ishod lečenja tumora dojke

abnormalan mamogramU lečenju tumora dojke neophodna je precizna preoperativna dijagnostika koja uključuje mamografiju, ultrazvuk, po potrebi magnetnu rezonancu, kao i iglenu biopsiju radi patohistološke verifikacije. Nakon postavljanja dijagnoze, prelazi se na plan lečenja.

Uspešnost lečenja tumora dojke danas

U današnje vreme medicina je zaista sve moćnija, tako da imamo više mogućnosti za uspešno izlečenje, pre svega operativno, koje se sprovodi u različitom obimu u zavisnosti od raširenosti bolesti, počevši od lokalnog odstranjenja tumora do kompletnog odstranjenja dojke.

Danas je vrlo prisutna rekonstruktivna hirurgija, koja je omogućila da pacijentkinje kojima je indikovano odstranjenje kompletnog tkiva dojke ipak imaju estetski prisutnu dojku, pri čemu se na mesto odstranjenog tkiva plasira endoproteza. Taj zahvat je veoma kompleksan i zahteva iskusnog hirurga. Najčešće, nakon operativnog zahvata sledi zračna terapija, a u zavisnosti od više parametara i hemioterapija.

Ishod lečenja tumora dojke

Karcinom dojke je jedan od najčešćih maligniteta, tako da je nauka došla do velikih otkrića kad je reč o njegovom otkrivanju i lečenju. Samim tim spada u grupu malignih oboljenja s najvećom šansom za izlečenje ukoliko se otkrije na vreme.

Karcinom dojke je vrlo kompleksno oboljenje koje ne pogađa samo ženu, već i njenu kompletnu porodicu. Isto tako, i postotak izlečenja zavisi od mnogih faktora, uključujući i podršku koju žena dobija od svojih bližnjih. Prosta statistika kaže da, ako je otkriven na vreme, a to je kad je njegova veličina 1-1,5cm- postotak izlečenja je u tom slučaju visok, pa se računa da je desetogodišnje preživljavanje više od 90%.

Ipak, na prognozu utiče još mnogo faktora: sama agresivnost tumora, lokalna uznapredovalost, osetljivost tumora na delovanje terapije, pozitivan stav i vera pacijentkinje u izlečenje.

Adjuvantna terapija tumora

Neoadjuvantna terapija spada u grupu novijih načina lečenja koji se u svetu, a i kod nas primenjuju poslednjih petnaestak godina. Ovaj vid lečenja podrazumeva promenjen redosled terapijskih modaliteta u odnosu na klasični, pri čemu se prvo daje hemioterapija, pa tek se onda pristupa operativnom lečenju i zračnoj terapiji.

Uočeno je da je u slučaju uznapredovalog karcinoma, uticaj na preživljavanje i kvalitet života mnogo veći nego kada se primenjivao klasičan vid terapije. Maligne ćelije su zaustavljene ako se nalaze bilo gde u organizmu, primarni tumor u dojci se najčešće smanjuje, a nekad potpuno nestaje.
Primed 13 kordiceps  je potpuno prirodni preparat za jačanje odbrambenih snaga organizma koji kao glavni sastojak sadrži gljivu kordiceps. Kordiceps ima izraženo antioksidativno dejstvo, čime štiti ćelije organizma od raznih bolesti.

/OD

Istine i zablude o raku dojke

DojkaRak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena o kojem se još ne zna dovoljno, pa njegovo otkrivanje i lečenje otežavaju brojne predrasude.

I Žene koje u porodici nemaju obolele od raka dojke su u malom riziku da i same obole od ovog raka

Više od 75% žena sa rakom dojke nema pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno rak u porodici. Ipak, žene koje imaju majku ili sestru sa rakom dojke imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole.

II Uzimanje estrogena uzrokuje rak dojke

Nema potvrda da estrogen u antibebi pilulama i onaj koji se daje kao supstituciona terapija kod žena posle menopauze uzrokuju rak dojke. Ali, ako rak već postoji, estrogen može da stimuliše njegov rast.

III Mamografija je bolna i može da našteti dojci

Tokom mamografskog pregleda dojka je potisnuta, ali to nije ni štetno za dojku ni bolno. Oseća se samo nelagodnost, ali ako se mamografija radi posle menstruacije, nelagodnost je manja jer je tada dojka manje osetljiva.

IV Odstranjivanje cele dojke bezbednije je od segmentne mastektomije i zračenja

Procenat preživljavanja je isti za pacijentkinje koje su imale poštednu operaciju na dojci kao i kod žena koje su imale totalnu ili modifikovanu radikalnu mastektomiju.

V Ženama koje imaju bogatu porodičnu anamnezu ne bi trebalo da se radi poštedna operacija dojke koja čuva većinu tkiva

Pozitivna porodična anamneza nije kontraindikacija za poštednu operaciju. Odluka o tome zavmamoisi od stadijuma bolesti i telesne građe. Da bi se uradila poštedna operacija, dojka mora biti dovoljno velika da se izvadi tumor i deo tkiva oko tumora.

VI Ako se jednom odstrane limfni čvorovi iz pazuha, ruke će uvek oticati

Neke žene imaju otok na ruci na strani gde im je rađena operacija. Ukoliko je operacija bila manje radikalna i žena se posle operacije pridržava uputstva lekara o radu sa rukom, otoci će biti ređi.

VII Zračna terapija gori i uništava kožu u predelu dojke

Iks – zraci koji se koriste za zračenje dojke mogu prouzrokovati privremeno crvenilo kože slično opekotinama od sunca. To se može smiriti mazanjem hidratantnih krema.

VIII Žene koje su zračene ne treba da imaju blizak fizički kontakt s familijom i prijateljima jer mogu da ih ozrače

Iks – zraci koji se koriste za tretman dojke ne zadržavaju se u telu, tako da žena koja je bila na zračenju ne treba da izbegava druge ljude.

IX Žena koja je lečena od raka dojke treba da izbegava trudnoću

Žene koje su izlečene i koje više nisu na tretmanu ne moraju da izbegavaju trudnoću. Uspešna trudnoća može da se desi čak i kod žena kod kojih se jedan režanj za rekonstrukciju dojke uzima sa trbuha.

X Hemioterapija se daje samo ženama kod kojih se rak dojke raširio

Hemioterapija se daje i ženama sa rakom dojke u ranoj fazi. To obično povećava šanse za preživljavanje i smanjuje mogućnost ponovnog javljanja bolesti. Hemioterapija se daje i pre operacije da bi se smanjila veličina tumora.

/OD

Wilmsov tumor

Bubreg

Wilms-ov tumor je redak oblik raka bubrega koji najčešće pogađa decu, njegov naziv je nefroblastom. Ovaj tumor je najčešći tumor bubrega kod dece, uglavnom se javlja između 3 i 4 godine života, da bi u 5 godini njegova učestalost znatno opala.

Wilms-ov tumor se uglavnom javlja na jednom bubregu mada se može naći na oba bubrega istovremeno.

Pretpostavlja se da Wilms-ov tumor nastaje zbog greške na pojedinim genima koji kontrolišu razvoj genitouretralnog trakta, jer se često sa postojanjem ovog tumora nalaze i udružene anomalije poput nespuštenih testisa, potkovičastog bubrega, hipospadije, epispadije… Postoje pretpostavke i o dejstvu pojedinih faktora iz spoljašnje sredine, ali ove prepostavke nisu definitivno dokazane.

Savremena dijagnostika i lečenje Wilmsovog tumora poboljšava izglede za ozdravljenje i preživljavanje kod dece.

Wilms-ov tumor često ne daje simptome i dete može izgledati zdravo. Simptomi koji se javljaju nisu specifični za ovaj tumor i često mogu biti izazvani nečim drugim. Mogu se javiti krv u mokraći, urinarne infekcije, bol u stomaku, tumorska masa u stomaku koja se napipava, groznica sa temperaturom.

Dijagnoza Wilmsovog tumora. Potrebno je načiniti ultrazvučni pregled trbuha koji definitivno pokazuje oblik, veličinu i lokalizaciju tumora. Laboratorijski nalazi nisu specifični, a nekada je potrebno načiniti i gensku analizu (genska analiza je veoma bitna jer pojedini genski poremećaji se moraju agresivnije tretirati hemioterapijom, jer im je prognoza nepovoljnija).Kao dopuna koriste se skener (kompjuterizovana tomografija) i nuklearna magnetna rezonanca. Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza dobijenog u toku, ili nakon operativnog lečenja.

Lečenje. Terapija je hirurška i podrazumeva odstranjivanje zahvaćenog bubrega i udruženih limfnih žlezda (nefrektomija).

Tokom operacije se vrši pregled i bubrega sa druge strane da bi se isključilo eventualno postojanje obostrane bolesti.

Nakon operativnog lečenja primenjuje se hemioterapija. Sve se više koristi i adjuvantna radijaciona terapija. Nakon terapije, neophodni su redovni pregledi, zbog mogućeg ponovnog javljanja tumora i eventualno prisutnih metastaza, naročito u plućnom tkivu.

/OD