PSA ( Prostata Specifični Antigen) je protein koji se stvara u tkivu prostate. PSA se stvara i u normalnim ćelijama prostate, a posebno kod određenih bolesti prostate.
Normalan nivo PSA nije striktno određen. Uzima se da je poželjno da vrednost bude manja od 4 ng/ml. Nivo PSA može da se razlikuje od osobe do osobe, a takođe, i kod iste osobe može da se razlikuje kada se određuje u različitim vremenskim razmacima.
Određivanje PSA antigena je značajan deo praćenja obolelih od karcinoma prostate.
Nivo PSA se određuje nekada i bez prisustva simptoma, kao deo skrininga, u cilju ranog otkrivanja karcinoma.
Međutim, nivo PSA nije povišen samo u slučaju prisutnog maligniteta.
PSA može da bude povišen i kod benignih stanja, kao što je upala prostate. S’ druge strane, negativan PSA ne mora da znači odsustvo karcinoma. Zbog toga, određivanje PSA ne može nikada samostalno biti dovoljno za postavljanje bilo kakve dijagnoze.
Ukoliko se otkrije povišen PSA, neophodno je uraditi dodatne analize kojima će se otkriti o kakvom problemu se zaista radi. Pre svega, obično je potrebno ponoviti analizu PSA, kako bi se pratio trend rasta PSA. Analizom urina može se utvrditi postojanje upale mokraćnih puteva. Ultrazvukom ili nekom drugom metodom vizualizacije može da se uoči promena oblika, veličine prostate ili prisustvo tumorske mase. Konačna dijagnoza postavlja se analizom delića tkiva prostate dobijenog biopsijom.
Kod pacijenata kod kojih je dijagnostikovan karcinom prostate, nivo PSA se određuje radi praćenja uspešnosti lečenja. Očekivano je da kod uspešnog lečenja, nivo PSA vremenom pada na očekivane normalne vrednosti. To je dobar prognostički znak.
Nedelja borbe protiv karcinoma grlića materice 21.01.-27.01.2019.
Svake godine jedna nedelja januara obeležava se kao nedelja prevencije karcinoma grlića materice.
Broj žena obolelih od karcinoma grlića materice je i dalje u porastu, iako se puno govori o sprečavanju pojave i unapređenju metoda lečenja.
Karcinom grlića materice ne daje simptome u ranoj fazi razvoja, ali se redovnim ginekološkim pregledima može vrlo lako posumnjati na postojanje maligniteta i sprovesti dalje ispitivanje. Zbog toga, veoma je važno da svaka žena ima razvijenu svest o značaju redovnih ginekoloških sistematskih pregleda. Nijedna žena ne sme da dozvoli sebi da posetu ginekologu zakazuje samo kada ima neki očigledan problem ili simptom. Kada je u pitanju karcinom grlića materice, pravovremeno postavljena dijagnoza predstavlja veoma dobar prognostički faktor u lečenju. Na vreme otkriven i tretiran karcinom grlića materice kod velikog broja žena znači i uspešno lečenje.
U nedelji prevencije karcinoma grlića materice posebno se obraća pažnja na edukaciju žena, podizanje svesti o značaju preventivnih sistematskih pregleda.
“Osnovna poruka svim ženama je da je rak grlića materice maligna bolest koja se može sprečiti.
„RANO OTKRIVANJE MOŽE SPREČITI RAK GRLIĆA MATERICE” je slogan koji će obeležiti potrebu da još jednom apelujemo na naše sestre, majke, ćerke, prijateljice da u Evropskoj nedelji prevencije raka grlića materice razmišljaju o svom reproduktivnom zdravlju, i da u toku godine odvoje dan kada će posetiti svog lekara i iskoristiti neku od dostupnih mogućnosti prevencije.”
(*preuzeto sa sajta www.dzruma.rs)
Kolorektalni karcinom je treći na listi najčešćih karcinoma. Iako do sada nije utvrđen jedinstveni uzrok nastanka karcinoma, poznato je da neki faktori mogu da doprinesu, a neki drugi da smanje rizik za pojavu karcinoma.
Zdrave navike u ishrani su sastavni deo mera prevencije većine bolesti i poremećaja. Kada je u pitanju kolorektalni karcinom, ishrana, odnosno namirnice koje svakodnevno unosimo mogu dugoročno posmatrano da povećaju ili smanje rizik za razvoj bolesti.
Neke od preporuka u vezi sa izborom namirnica su sledeće:
- Koristite celo zrno žitarice
Celo zrno žitarica sadrži sve korisne sastojke koje žitarice nude: vlakna, minerale i vitamine. Upotrebom hleba ili kaša u čiji sastav ulaze cela zrna žitarica pomaže se varenje i olakšava probava. Biljna vlakna iz hrane smanjuju brzinu apsorpcije šećera i masti iz hrane, čime pomažu u regulaciji nivoa šećera i masti u krvi. Na ovaj način, ishrana koja uključuje dovoljan unos vlakana može da bude od koristi u prevenciji različitih bolesti, uključujući i kolorektalni karcinom. - Mahunarke
Mahunarke ( pasulj, sočivo, i dr.) sadrže vitamine B, E i dosta proteina. Takođe, sadrže dosta flavonoida i antioksidanasa koji štite od oštećenja ćelija toksinima i slobodnim radikalima. - Raznovrsno povrće i voće
Voće i povrće, prvenstveno u svežem, neprerađenom obliku je odličan izvor većine važnih elemenata za očuvanje imuniteta i normalnog funkcionisanja organizma. Ukoliko niste sigurni koje voće i povrće ima dosta antioksidanasa, birajte ono koje ima što intenzivnije boje. - Riba
Riba je dobar izvor omega 3 masnih kiselina. U nekim istraživanjima pokazano je da osobe u čijoj ishrani dominira riba kao izvor proteina, imaju manji rizik za razvoj karcinoma rektuma. Međutim, kako meso nekih vrsti ribe može da sadrži teške metale, savetuje se umerena konzumacija ribe, kako bi se izbeglo nakupljanje štetnih materija u organizmu. Pored ribe, omega 3 masne kiseline se nalaze i u semenkama lana, konoplje i drugih biljaka, tako da se one mogu koristiti kao dopunski ili alternativni izvor omega 3 masnih kiselina. - Smanjite upotrebu crvenog mesa i mesnih prerađevina
Crveno meso se u većini dijeta ne savetuje, ili se savetuje upotreba minimalnih količina. Prema rezultatima dobijenim u različitim studijama, postoji značajna veza između ishrane u kojoj dominira upotreba crvenog mesa i mesnih prerađevina sa povećanim rizikom za pojavu kolorektalnog karcinoma. Na povećanje rizika najpre utiču konzervansi koji se koriste u konzerviranju mesa i mesnih prerađevina, ali, smatra se da i u toku termičke obrade mesa mogu da nastanu neke materije koje imaju štetno dejstvo u organizmu čoveka.
Serbian