Cista u tkivu dojke može da se napipa kao čvorić, međutim, cista zapravo predstavlja „kesicu“ ispunjenu tečnošću. U nekim slučajevima, unutar ciste se mogu naći maligne ćelije, ali u najvećem broju slučajeva radi se o benignoj promeni koja ne uzrokuje nikakve tegobe, i vrlo često bude otkrivena slučajno, na rutinskom sistematskom pregledu.
Cistične promene dojke mogu biti izolovane, kada postoji samo jedna cista u jednoj dojci, ili multiple, kada se u tkivu dojke može opipati veći broj odvojenih ili spojenih cisti.
Bol kao simptom ciste uglavnom je povezan sa periodom menstrualnog ciklusa. Tkivo dojke je osetljivo na dejstvo hormona, pa tako, obično pred početak ciklusa, dolazi do prolaznog povećanja volumena cisti. Obično tada žena može i sama da napipa „čvorić“ osetljiv na dodir. Uvećanjem ciste povećava se pritisak na nervne završetke, i na taj način dolazi do pojave bola. Bol obično prolazi nakon početka ciklusa, jer se smanjenjem hormonske stimulacije smanjuje i volumen cisti i pritisak na nervne završetke.
Karakteristično za ciste je da su prilikom opipavanja lako pokretne, jasnih ivica, što je važna razlika u odnosu na maligne promene, koje su uglavnom nejasnih ivica, i fiksirane za tkiva koja ih okružuju.
Kod koga se javljaju ciste?
Ciste na dojci se mogu javiti kod žena svih uzrasta, ali se najčešće dijagnostikuju kod žena pre menopauze, između 35-50 godina starosti. Nakon menopauze, ciste se mogu javiti i kod žena koje su na hormonskoj supstitucionoj terapiji.
Da li se ciste leče?
Većina cisti ne zahteva poseban tretman. Kada se jednom utvrdi njihovo postojanje, najčešće se samo prati njihov razvoj, redovnim kontrolnim pregledima. Kod mlađih žena, najbolji način pregleda je ultrazvuk dojke, kojim se veoma uspešno razlikuju cistične od solidnih (trvdih) struktura. U slučaju da narastu do većih dimenzija, ili uzrokuju česte i intenzivne simptome, hirurg može doneti odluku o operativnom uklanjanju cisti. Takođe, razlog za uklanjanje cisti može biti i sumnja na malignitet.
Pored operativnog lečenja, u poslednje vreme su sve popularniji i prirodni preparati sa povoljnim dejstvom na ublažavanje tegoba kod cističnih promena na dojkama.
PRIMED 13 Kordiceps je prirodan preparat na bazi meda i medicinske gljive Kordiceps. Ispoljava snažno imunostimulativno i antioksidativno dejstvo. Pogodan je za primenu kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu razičitih vrsta poremećaja i bolesti.
Koža je najveći organ našeg tela, koji ima veliki broj uloga. Koža nas štiti od toplote, hladnoće, mikroorganizama, sprečava isparavanje vode iz organizma, ublažava ili sprečava fizička oštećenja pod uticajem spoljašnjeg pritiska.
Kao i svaki drugi organ, koža takođe može biti početno mesto razvoja različitih vrsta bolesti, uključujući i maligne. Tumori koji se razvijaju u koži mogu poticati od različitih tkiva i ćelija. Karcinom kože najčešće nastaje od ćelija u površnom delu kože, melanocita ili pločastih ćelija kože.
Melanom je maligni tumor koji nastaje od melanocita, ćelija kože koje proizvode pigment melanin. Skvamocelularni i bazocelularni karcinom (tzv. non-melanoma karcinomi) nastaju od pločastih, odnosno u slučaju bazocelularnog karcinoma, bazalnih ćelija kože. Za razliku od melanoma, skvamocelularni i bazocelularni karcinom sporije se šire i imaju bolju prognozu.
Melanom je mnogo agresivniji u odnosu na druge vrste karcinoma kože. Ukoliko se ne otkrije u ranom stadijumu razvoja, postoje manje šanse za uspešno lečenje. Melanom je još uvek manje zastupljen u opštoj populaciji (svega 2% od svih karcinoma kože) ali je zato najagresivniji, sa ozbiljnijom prognozom u odnosi na druge karcinome.
Skrining neke bolesti obuhvata mere sprovedene u cilju ranog otkrivanja postojeće bolesti, pre nego što se jave karakteristični simptomi. Kada su maligne bolesti u pitanju, najbolja prognoza je onda kada se karcinom otkrije u ranoj fazi, jer pojava karatkterističnih simptoma uglavnom prati uznapredovalu bolest, a tada su mogućnosti lečenja ograničene.
Rano otkrivanje melanoma je dobar preduslov za uspešno lečenje
Jednu od najznačajnijih mera u ranom otkrivanju melanoma predstavlja jednostavni pregled kože. Najveći broj melanoma razvije se na prethodno postojećem mladežu, pa se posmatranjem mladeža tokom vremena mogu primetiti promene koje ukazuju na razvoj melanoma. Međutim, kako postoji i određen broj slučajeva kada melanom nastane bez prethodno postojećeg mladeža, potrebno je pratiti bilo kakvu novonastalu pigmentnu promenu na koži koja menja veličinu i oblik.
Na šta treba obratiti pažnju prilikom posmatranja mladeža?
Promene koje mogu biti znak za posetu lekaru su sledeće:
promena veličine mladeža– dobra metoda za proveru rasta jeste pravljenje fotografija mladeža u određenom vremenskom razmaku, npr. 1-2 puta godišnje.
promena oblika i simetrije mladeža
promena boje
promena izgleda ivica mladeža.
Ukoliko mladež brzo menja oblik, raste, posebno ukoliko lako ili spontano prokrvari, obavezno se obratite vašem lekaru. Sprovođenjem odgovarajućih dijagnostičkih procedura ispitaće se uzrok postojanja navedenih simpotma, i sprovesti odgovarajuće lečenje.
Antioksidansi su materije koje u organizmu pomažu u odbrani zdravih ćelija od oštećenja nastalih dejstvom slobodnih radikala. Najpoznatiji antioksidansi su vitamin C, E, karotenoidi (najviše zastupljeni u voću i povrću), kao i mnoge druge materije biljnog porekla. Kako oštećenje ćelija slobodnim radikalima igra značajnu ulogu u razvoju karcinoma, dugo je bilo zastupljeno mišljenje da antioksidansi u velikoj meri mogu biti korišćeni u prevenciji nastanka karcinoma.
Istraživanja pokazuju da osobe u čijoj ishrani dominira hrana biljnog porekla, pre svega sveže voće i povrće, koji su značajni izvori antioksidanasa, mogu imati manji rizik za nastanak nekih vrsta karcinoma u toku života. Osobe koje su prošle lečenje karcinoma, kod kojih postoji povećan rizik za recidiv ili pojavu sekundarnog karcinoma, takođe mogu imati puno zdravstvenih koristi od upotrebe hrane bogate antioksidansima.
Rezultati istraživanja govore o smanjenom riziku za nastanak oboljenja kod osoba čija se ishrana bazira pre svega na biljnim namirnicama bogatim antioksidansima. Svakako, ne može se tvrditi da će upotreba ovih materija zasigurno sprečiti nastanak karcinoma.
Da li bi trebalo izbegavati antioksidanse u toku lečenja karcinoma?
Mišljenje različitih stručnjaka o upotrebi hrane bogate antioksidanasima se razlikuje, i menjalo se vremenom. Neki od naučnika nikako ne preporučuju upotrebu antioksidanasa u toku lečenja karcinoma. Konkretno, misli se na antioksidanse u obliku dijetetskih suplemenata, u kojima doze antioksidanasa značajno premašuju optimalne preporučene dnevne doze. Postoji sumnja da visoke doze antioksidanasa primenjene zajedno sa hemioterapijom ili terapijom zračenjem mogu smanjiti dejstvo ove terapije. Zračna terapija i hemioterapija oštećuje ćelije tumora, a postoji mišljenje da visoke doze antioksidanasa mogu neutralisati slobodne radikale i oštećenja nastala na ćelijama karcinoma.
Međutim, kako hemoterapija i terapija zračenjem ne deluje selektivno na ćelije karcinoma, već na sve ćelije organizma, posebno na ćelije koje se brzo dele (epitelne ćelije creva i drugih organa, ćelije krvi), dolazi do izraženog oštećenja svih ćelija. Ovako posmatrano, primena umerenih doza antioksidanasa zapravo bi mogla imati povoljno zaštitno dejstvo na zdrave ćelije. Hemoterapija i terapija zračenjem su veoma agresivan način lečenja tumora. Ukoliko je moguće, svaka zaštita zdravih ćelija u toku ovih agresivnih metoda lečenja karcinoma je dobrodošla u cilju smanjenja sporednih, neželjenih efekata.
Serbian