, , ,

Najčešće korišćeni tumor markeri.

Tumor markeri predstavljaju supstance koje nastaju u obolelim ćelijama. Mada ih u manjoj količini mogu razviti i normalne ćelije ukoliko postoji benigni poremećaj u radu nekog organa. Zapravo, oni su odgovor na postojanje malignog ili benignog tumora, te se koriste kao biohemijski indikatori za njihovo prisustvo.
 
Tumor je svaka nenormalna proliferacija ćelija u organizmu. U pitanju je abnormalna skupina tkiva koja se razvila usled poremećene sposobnosti ćelija da adekvatno “odgovori” na signale koji kontrolišu njen rast, deobu i smrt. Kao posledica nemogućnosti normalne diferencijacije i umnožavanja ćelija dolazi do nekontrolisane deobe i razvoja tumora.
 
Bez obzira da li je tumor dobroćudan ili agresivan tako da pokazuje sklonost ka brzom rastu i metastaziranju, rano otkrivanje je ključno za uspešno lečenje, samim tim i za očuvanje kvaliteta života.
 
Najčešće korišćeni tumor markeri
Iako je do sada otkriveno preko 100 različitih tumor markera, laboratorijska dijagnostika koristi dvadesetak.
 
PSA (Prostata Specifični Antigen) namenjen je za otkrivanje ranog stadijuma i praćenje karcinoma prostate. Povećane vrednosti jedino su prisutne kod ove vrste raka, ali umereno povišenu koncentraciju PSA u serumu mogu da daju i neka oboljenja prostate, kao što su upala i hiperplazija.
 
AFP tumor marker čini osnovnu dijagnostičnu metodu za karcinom jetre. Koristi se i kod utvrđivanja tumora germinativnih ćelija testisa i jajnika. Alfa fetoprotein proizvode jetra, žumančana kesa i sistem za varenje i nalazi se u fetalnoj krvi. Nakon rođenja njegov se nivo brzo smanjuje, te se u krvi zdravih odraslih osoba ne može izmeriti.
 
CEA spada u opšti tip tumor markera. U čak 70 odsto slučajeva malignih oboljenja organa za varenje, raka pluća, dojke, jajnika, pankreasa javljaju se povišene vrednosti ovog markera.
 
CA 19-9 se primenjuje u dijagnozi tumora debelog creva, gastrointestinalnog trakta, želuca i jetre, dok je CA 15-3 najvažniji za otkrivanje karcinoma dojke, ali i praćenje postterapijskog lečenja.
 
Povišeni CA 125 se javlja kod karcinoma ovarijuma, endometrijuma, cerviksa i dojke. S obzirom da je prisutan i kod mnogih benignih stanja, pa i u trudnoći, obično se njegove vrednosti određuju zajedno sa HE 4 markerom.
 
CA 72-4 se najviše izlučuje u prisustvu karcinoma želuca, a CA 50 se koristi za praćenje pacijenata sa kancerom kolona i pankreasa.
 
β-2-mikroglobulin ima ulogu u dijagnostifikovanju kancera bubrega. Zdrav organizam ga normalno razgrađuje, filtrira i izbacuje, pa je njegov nivo konstantan. Povišene vrednosti su znak zastoja bubrežnih funkcija.
 
Tumor markeri CYFRA 21-1, tj. Citokeratin fragment 21-1 ukazuju na karcinom pluća, kao i na benigne bolesti – inflamaciju i fibrozu pluća.
 
NSE (Neuron specifična enolaza) su važni za neuroblastom i karcinom pluća.
 
Osim što se nalaze unutar ćelija tumor markeri cirkulišu i u krvi, pa se mogu odrediti kako uzimanjem uzorka tkiva, tako i iz krvi i urina.
 
PRIMED 13 FORTE je prirodan preparat na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, rejši i šitake i jezgra kajsije.
PRIMED 13 FORTE se preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
za poboljšanje opšteg stanja organizma
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se tradicionalno upotrebljavaju kao pomoć u prevenciji različitih poremećaja zdravlja.
/OD

Faktori rizika za karcinom želuca

Karcinom želuca nastaje onda kada zdrave ćelije koje ga izgrađuju dožive određene promene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Vremenom dolazi do formiranja tumora, a u zavisnosti od vrste ćelija od kojih potiče razlikovaće se tip.

Karcinom želuca može da počne da se razvija na bilo kom delu želuca, odakle može da se proširi dalje u bilo koji drugi deo tela.

Najčešći je adenokarcinom želuca koji počinje od ćelija sluzokože koja oblaže unutrašnjost želuca. Ređi tipovi koji mogu da se jave su karcinoidni tumor, gastrični sarkom i limfom.

Karcinom želuca se češće javlja kod muškaraca i osoba starijih od 65 godina.

Neki od faktora rizika za nastanak karcinoma želuca

  • Hronična infekcija bakterijom Helicobacter pylori često se vezuje za nastanak čira na želucu, a postoji povezanost i sa mogućim nastankom karcinoma.
  • Prisustvo karcinoma kod bliskih srodnika povećava rizik za pojavu ovog oboljenja.
  • Neka stanja kao što su perniciozna anemija, familijarna adematozna polipoza i ahlorhidrija takođe mogu da nose veći rizik za pojavu maligniteta.
  • Stil života i navike u ishrani poznato je da utiču na celokupno zdravlje. Tako, kada je u pitanju rizik za razvoj karcinoma želuca, primećeno je da upotreba nekih namirnica može nepovoljno da utiče. To se pre svega odnosi na prekomernu upotrebu dimljenih namirnica, mesnih prerađevina, konzervisane hrane, uz smanjen unos zdravijih namirnica kao što su voće i povrće. Takođe, nepovoljno utiču i pušenje, prekomerna konzumacija alkohola i prekomerna telesna težina.

Prisustvo i izloženost delovanju pomenutih faktora rizika ne znači da će do pojave bolesti sigurno doći, već da postoji veći rizik za njen nastanak. Svakako, poznavanje uticaja faktora rizika za nastanak karcinoma želuca je značajno, kako bi se izbeglo u što većoj mogućoj meri.

/OD
,

Sličnosti i razlike između limfoma i leukemije

Maligna bolest može da zahvati bilo koji organ našeg organizma, uključujući i krvni sistem. I Limfom i leukemija predstavljaju malignitete koji nastaju od ćelija imunološkog sistema, ali se razlikuju po uticaju na organizam.

Glavna razlika između ove dve vrste maligniteta je to što se leukemija razvija od ćelija krvi i kostne srži, dok se limfomi najpre razvijaju na nivuo limfnih čvorova. Iako postoje sličnosti, poreklo, uzrok, simptomi, tretman i prognoza ove dve bolesti se razlikuje.

Leukemija je maligna bolest ćelija kostne srži koja uočičajeno zahvata bele krvne ćelije (leukocite). Postoji nekoliko vrsti leukemije, u zavisnosti od vrste leukocita od kojih potiču i brzine razvoja: akutna limfocitna leukemija (ALL), hronična limfocitna leukemija (CLL), akutna mijeloidna leukemija (AML), hronična mijeloidna leukemija (CML), hronična mijelomonocitna leukemija (CMML). Hronična leukemija se sporije razvija, za razliku od akutne koja uglavnom nastaje naglo i brzo se razvija. Leukemija se može razviti i kod dece i odraslih, zavisno od tipa.

Limfom takođe nastaje od ćelija imunološkog sistema i zahvata limfne čvorove i limfocite. Dve glavne vrste limfoma su Hodgkin i non-Hodgkin limfom. Non-Hodgkin lifom se češće javlja, a obe vrste mogu da nastanu kod osoba svih uzrasta.

Simptomi ove dve vrste maligniteta se takođe razlikuju.

Hronična leukemija sporo napreduje, pa se nekada u sklopu rutinskih analiza prvo posumnja na postojanje problema. Mogući simptomi uključuju oticanje jetre, slezine i limfnih čvorova, krvarenje i lako (nekada spontano) nastajanje modrica i druge simptome u zavisnosti od tipa leukemije.

Akutna leukemija karakteriše se brojnijim simptomima koji se brzo razvijaju. Obično su prisutni povišena temperatura, letargija, pojava modrica ili krvarenja, bol u kostima (posebno duž kičme i dugih kostiju), uvećanje jetre, slezine i limfnih čvorova, bol u mišićima, anemija, kratak dah, produženo menstrualno krvarenje kod žena.

Simptomi Hodgkinovog limfoma u ranoj fazi mogu da budu povišena temperatura, noćno znojenje i mršavljenje. Kasnije se mogu javiti i drugi simptomi: uvećanje limfnih žlezdi, osip po koži, bol u zahvaćenim limfnim čvorovima nakon konzumiranja alkohola, problemi sa dijafragmom (otežano disanje, bol u grudnom košu, bol u stomaku, ramenu). Kako bolest napreduje, mogu da se jave i problemi sa kostima, kostnom srži, plućima i jetrom, a u retkim slučajevima može da zahvati mozak i nervni sistem.

Non-Hodgkin limfom se manifestuje uglavnom uvećanjem limfnih čvorova koje počinje obično u predelu dijafragme, a izraženost zavisi od stadijuma bolesti. Drugi simptomi mogu da uključuju opšti osećaj lošeg stanja, a sa napredovanjem bolesti mogu da se jave simptomi od strane pluća, jetre, bubrega i drugih organa.

Svakako, ukoliko postoji neki ili više navedenih simptoma, lekar će odrediti koje analize je potrebno da se odrade u cilju utvrđivanja uzroka njihovog postojanja i postavljanja dijagnoze. Kao I kod drugih tipova malignih bolesti, rano otkriveni slučajevi mogu da imaju veće mogućnosti za uspešniji tretman i bolju prognozu. Mogućnost tretmana kao i metode koje se preduzimaju zavise od stadijuma, vrste maligne bolesti, opšteg stanja pacijenta i drugih pridruženih poremećaja, što sve nadležni lekar uzima u obzir.

/OD