Karcinom prostate je jedan od maligniteta koji se karakteriše odsustvom ranih simptoma i znakova koji bi ukazali na postojanje malignog procesa. Kada se jave jasni simptomi i znaci, karcinom je uglavnom već prešao u uznapredovali stadijum, a tada su mogućnosti za uspešan tretman veoma male.
Karcinom prostate dovodi do uvećanja žlezde koja zatim pritiska uretru i ometa normalno pražnjenje mokraćne bešike. Simptomi koji se mogu javiti su sledeći:
- osećaj pečenja ili bola pri mokrenju
- nemogućnost mokrenja
- učestalo noćno mokrenje
- slab mlaz urina
- prisustvo krvi u urinu
Od ostalih simptoma mogu se javiti bol u maloj karlici, bol u leđima ili u predelu kuka i smanjenje telesne mase. Ovo su nespecifični simptomi koji mogu ukazati i na neke druge poremećaje koji nemaju veze sa prostatom. Međutim, i gore navedeni simptomi mogu postojati i kod benignog uvećanja prostate, tako da samo prisustvo ovih simptoma nije dokaz da postoji malignitet.
Svi muškarci posle 40. godine bi trebalo da povremeno kontrolišu zdravlje prostate, kao i muškarci koji već imaju neki od navedenih simptoma, bez obzira na godine života. Testovi za rano otkrivanje karcinoma prostate obuhvataju detekciju PSA antigena u laboratorijskim analizama krvi, kao i manuelni rektalni pregled prostate. Ukoliko se ovim skrining metodama otkrije neka neregularnost, potrebno je dopuniti ih drugim dijagnostičkim procedurama koje će potvrditi ili odbaciti prisustvo karcinoma prostate.
Brenner tumori jajnika su ne tako česti tumori koji nastaju na jajniku i predstavljaju površno epitelno-stromalne tumore koji mogu da budu benigni i maligni po svojoj prirodi. Tumor je dobio naziv po lekaru koji ga je prvi put opisao.
U pitanju su najčešći tumori koji se nalaze na jajniku. Najveći procenat ovih tumora (oko 75%) su benigni po svojoj prirodi i nemaju potencijal da metastaziraju, ali mogu svojim rastom da naruše zdravlje i reproduktivnu sposobnost žene u velikoj meri. Dobroćudni tumori su veoma dobro ograničeni u odnosu na ostala tkiva i svojim rastom i kompresijom narušavaju njihovu funkciju. Ostatak (25%) su maligni tumori.
Nije u potpunosti jasno zašto se javljaju Brenner tumori jajnika, ali se pretpostavlja da postoji genetska predispozicija za njihov nastanak.
Statistički podaci pokazuju da se Brenner tumori jajnika u najvećem procentu javljaju samo sa jedne strane, odnosno zahvataju samo jedan jajnik, mada se mogu javiti i obostrano, ali znatno redje. Najčešće se javlja kod žena srednjeg životnog doba, nakon 45 godina. Maligni Brenner tumori jajnika se takodje javljaju češće samo sa jedne strane i javlja se kod žena nakon 50 godina.
Kako se manifestuju Brenner tumori jajnika?
Simptomi i znaci Brenner tumora jajnika mogu da budu:
bol u trbuhu, u predelu male karlice
poremećaj menstrualnog ciklusa
krvarenje van menstrualnog ciklusa
prisustvo jasne tumorske mase u maloj karlici
problemi sa sterilitetom
simptomi i znaci zbog kompresije okolnih organa (nadimanje, zatvor, često, ili otežano mokrenje…)
gubitak apetita, telesne težine i malaksalost (kod malignih Brenner tumora jajnika)
Kako se postavlja dijagnoza Brenner tumora jajnika?
Anamneza sa objektivnim pregledom ginekologa i kliničkom slikom pomaže da se postavi sumnja na postojanje Brenner tumora.
Ultrazvučni pregled trbuha pomaže da se postavi dijagnoza, kao i nuklearna magnetna rezonanca organa male karlice.
Definitivna dijagnoza se postavlja samo na osnovu histopatološkog nalaza koji se može načiniti prilikom operativnog lečenja, ili eksplorativne laparotomije.
Laboratorijska ispitivanja kod Brenner tumora jajnika nisu u potpunosti specifična, tj. može postojati poremećaj krvne slike u smislu hipohromne anemije, povećanja sedimentacija, povećanje CRP-a (C reaktivni protein).
Kako se leče Brenner tumori jajnika?
Definitivno lečenje benignih Brenner tumora jajnika se postiže radiklanim hirurškim otklanjanjem, čime se postiže potpuno izlečenje i prognoza je obično veoma dobra. Često se zajedno sa tumorom mora odstraniti jajnik, pa i deo jajovoda.
Maligni Brenner tumori se leče histerektomijom (odstranjenje materice) sa odstranjenjem oba jajnika i jajovoda sa hemioterapijom nakon operacije.
Tumori nastali iz hormon-senzitivnih tkiva mogu biti hormon-zavisni. Njihov rast može biti inhibiran hormonima suprotnog delovanja, antagonistima ili lekovima koji inhibiraju sintezu odgovarajućeg hormona. Hormoni ili analozi hormona koji deluju inhibitorno na pojedina tkiva mogu da se koriste u lečenju tumora porekla tih tkiva.
Glikokortikoidi
Glikokortikoidi imaju inhibitorno delovanje na proliferaciju limfocita i koriste se u lečenju leukemije i limfoma. Oni se takođe koriste kao suportivna terapija u stanjima sa povišenim intrakranijalnim pritiskom.
Estrogeni
Estrogeni kao fosfestrol, blokiraju efekte androgena u androgen-zavisnim tumorima prostate, mada se malo koriste, ovi tumori se najefikasnije leče analozima oslobađajućeg hormona za gonadotropine.
Estrogeni se mogu koristiti da privuku ćelije karcinoma dojke koje miruju u proliferišući pul kako bi bile dostupne delovanju citotoksičnih lekova.
Progestageni
Progestageni, kao što su megestrol i medroksiprogesteron, koriste se u terapiji neoplazmi endometrijuma i bubrega.
Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropine
Analozi oslobađajaćeg hormona za gonadotropine, kao što je goserelin, mogu, pod određenim uslovima, inhibirati oslobađanje gonadotropina. Ovaj lek se koristi u terapiji karcinoma dojke žena pre menopauze i karcinoma prostate.
Analog somatsostatina, oktreotid, koristi se u lečenju različitih tumora koji luče hormone kao što su tumori gastrointestinalni trakta, VIPomi, glukagonomi, karcinoidi i gastrinomi. Ovi tumori ekspoprimiraju somatostatinske receptore, čija aktivacija inhibira proliferaciju ćelija kao i sekreciju hormona.
Antagonisti hormona
Antagonisti hormona mogu biti efikasni protiv mnogih hormon-zavisnih tumora.
Anti-estrogen tamoksifen izvanredno je efikasan u određenom broju hormon-zavisnih tumora dojke i može biti koristan i u prevenciji ove bolesti. U tkivu dojke, tamoksifen sprečava delovanje estrogena na specifične receptore i inhibira transkripciju estrogen-zavisnih gena. Tamoksifen takođe pokazuje kardioprotektivno delovanje, delom zbog toga što štiti lipoproteine male gustine od oksidativnog strtesa.
Antiandrogeni, flutamid, bikalutamid i cisproteron, koriste se u lečenju karcinoma prostate. Povećana sekrecija testosterona koja se viđa kod pacijenata sa karciomom prostate, može se sprečiti antiandrogenima kao što je ciproteron.
Inhibitori enzima
Oni blokiraju određenje enzime koji su važni u biosintezi estrogena u ljudskom organizmu. Inhibitori sinteze hormona nadbubrega efikasni su u terapiji karcinoma dojke kod žena u postmenopauzi. Od ovih lekova koriste se formestan, koji deluje u kasnijoj fazi sinteze hormona inhibicijom enzima aromataze koji metaboliše androgene u estrogene i trilostan i aminoglutetimid koji inhibiraju ranu fazu sinteze hormona. Kod primene ova dva leka neophodna je supstituciona primena kortikosteroida. Letrozol, anastrozol i eksemestan jesu inhibitori enzima aromataze. Naime, ključni korak u sintezi estrogena je pretvaranje hinonskog A prstena na steroidu u aromatski prsten (fenol). Tek tada nastaje estrogenska steroidna struktura. Tu ulogu obavlja enzim aromataza. Ukoliko je ona blokirana pomenutim lekovima tada nedostaje taj ključni deo u sintezi estrogena pa koncentracija estrogena u organizmu bitno opada.
Serbian