Vitamin B12 pripada vitaminima B kompleksa i naziva se još i „crveni vitamin“. Budući da se u svom sastavu ima i atom kobalta, nazivaju ga još i cijankobalamin. Pripada grupi vitamina rastvorljivih u vodi i delotvoran je i u vrlo malim dozama. Jedan je od najsloženijih vitamina po svojoj hemijskog strukturi.
Gradi crvena krvna zrnca i štiti od tumora.
Danas znamo da je delovanje vitamina B12 u direktnoj vezi s aktivnostima nervnih ćelija, replikacijom DNK i nastankom supstance koja utiče na raspoloženje. Osim toga, cijankobalamin smanjuje nivo homocisteina u krvi (supstance koja može delovati kao faktor rizika na nastank bolesti srca), a primenjuje se i u lečenju depresije, neplodnosti kod žena i Kronove bolesti. Vitamin B12 formira i regeneriše krvna zrnca, a njegov nedostatak izaziva pernicioznu anemiju i neka neurološka oboljenja, što sve zajedno čini ovaj vitamin veoma bitnim. Kao poseban rezultat njegovog deficita nastaje demijelinizacija nervnih vlakana kičmene moždine, što dovodi do gubitka perifernog senzibiliteta, a u teškim slučajevima i do paralize. Vitamin B12 ima i zaštitnu ulogu od nastanka tumora, pre svega onih oblika koji nastaju usled pušenja. Budući da pušači imaju izuzetno nizak nivo vitamina B12 , kao i vitamina B9, istraživači su odlučili da ispitaju kakav efekat imaju ovi vitamini na organizam pušača. Utvrdili su da pušenje smanjuje nivo ovih vitamina pre svega u ćelijama pluća, te da dodavanje kombinacije ova dva vitamina znatno smanjuje mogućnost dobijanja kancera pluća ili bronhija. Takođe, vitamin B12 štiti organizam od raznih toksina i alergena. O ovoj ulozi ovog vitamina još uvek nema dovoljno podataka, ali je utvrđeno da on može uspešno blokirati mnoge štetne reakcije na sulfite i druge aditive iz hrane. Pomoću proteinskog sastojka želudačnog soka, takozvanog unutrašnjeg faktora „apoeritina“-vitamin B12 se apsorbuje iz tankog creva u krvotok, a iz krvotoka se doprema u različita tkiva, gde se vezuje za enzime i azotne materije gradeći različite komplekse. Funkcija vitamina B12 je tesno povezana sa vitaminom B9, jer u većini telesnih procesa oni učestvuju zajedno.
Gde se krije najređe zastupljen vitamin
Vitamin B12 ne sintetišu ni biljke ni životinje, već samo neke vrste bakterija. Na primer, mikroflora creva koja je karakteristična za varenje sintetiše vitamin B12 u neophodnim količinama. Bogati izvori cijankobalmina jesu namirnice životinjskog porekla, meso (govedina i svinjetina), riba, plodovi mora, mleko, jaja, iznutrice, fermentisani sirevi, dok ga u povrću nema. U ljudskom organizmu se deponuje u jetri (tu ga ima od 50 do 90% ukupne količine u organizmu).
Optimalne količine
Preporučeni dnevni unos kobalamina iznosi 2-3 mikrograma dnevno, a pojačan unos od 4 mikrograma dnevno se preporučuje trudnicama i dojiljama. Takođe, veći unos se savetuje vegeterijancima i veganima, koji ne konzumiraju namirnice životinjskog porekla. Starije osobe bi trebale da unose 10-25 mikrograma vitamina B12 u organizam dnevno. Trebalo bi da se kombinuje sa kalcijumom da bi organizam imao stvarne koristi od njega. Hipovitaminoza je retka i javlja se kod vegeterijanaca koji godinama ne konzumiraju meso i druge životinjske proizvode.
Karcinom testisa se najčešće javlja između 18 i 39 godina starosti. U odnosu na rasu, češće se javlja kod belaca. Najveći rizik postoji kod muškaraca skandinavskog porekla. Kod belaca, u poslednjih 40 godina došlo je do značajnog povećanja broja obolelih, dok kod pripadnika crne rase nije primećena promena učestalosti javljanja bolesti. Uzrok nastanka nije poznat.
Na prisustvo karcinoma testisa mogu ukazati sledeći simptomi i znaci:
- bezbolna promena (čvorić) ili oticanje jednog ili oba testisa je najčešći simptom
- tup bol u preponama ili donjem delu abdomena
- bol i nelagodnost u predelu testisa, stalno prisutan ili u naletima
- osećaj težine ili istezanja u predelu testisa
- iznenadna pojava otoka testisa (hidrocela).
Većina promena na testisima nije uzrokovana karcinomom, ali ukoliko primetite neki od ovih simptoma u toku samopregleda, trebalo bi da se obratite lekaru, koji će Vam dati potrebne informacije o mogućnostima dijagnostike i tretmana, u slučaju da je potrebno izvršiti određenu vrstu intervencije. Karcinom testisa reaguje dosta dobro na terapiju, posebno kada se otkrije u ranom stadijumu.
Ukoliko primećujete nekoliko čvorića u obe dojke, koji se pokreću pod dodirom prstiju, verovatno se radi o fibrocističnim promenama u tkivu dojke. Ranije se nazivala fibrocističnom bolešću, ali sa novim saznanjima o uzroku nastanka, termin je promenjen u fibrocistična promena dojke.
Skoro polovina žena će u nekom trenutku u toku života imati prilike da se suoči sa ovim promenama. Fibrocistična promena nije isto što i fibroadenom. Fibroadenom je benigni tumor žlezdanog i vezivnog tkiva dojke, dok fibrocistične promene nastaju usled hormonske neravnoteže.
Fibrocistične promene mogu se javiti kod žena svih uzrasta, ali su najčešće u premenopauzalnom periodu (između 20 i 50 godina). U toku generativnog (plodnog) perioda žene, tokom mesečnih ciklusa dolazi do promene međusobnog odnosa ženskih polnih hormona. Ova neravnoteža, kod velikog broja žena rezultira pojavom cističnih promena u dojkama koje se u zavisnosti od faze menstrualnog ciklusa manje ili više primećuju.
Dojka se sastoji od žlezdanog, vezivnog i masnog tkiva, i sva ova tkiva se menjaju u toku menstrualnog ciklusa, trudnoće i dojenja, pod uticajem polnih hormona.
Samopregled dojke je jedan od načina da se ove promene prate, i trebalo bi da svaka žena nauči tehnike samopregleda dojke. Pregled je potrebno raditi u isto vreme nakon svakog ciklusa, da bi se mogle zapaziti promene u veličini postojećih promena, i na vreme reagovalo u slučaju potrebe.
Serbian