Na koži se tokom života javljaju razne, mahom dobroćudne izrasline, čiji raspored i broj variraju od osobe do osobe. Najčešće je reč o keratozama, mladežima, fibromima, papilomima i bradavicama virusnog porekla. Strah od toga da je svaka ova izraslina put ka najgorem scenariju, ili, s druge strane, ignorisanje i neodgovorno ophođenje prema uočljivim promenama na koži – nisu dobri modeli ponašanja.
Neke promene na koži, pigmentovane ili ne, mogu biti rizične po zdravlje, te stoga lekari preporučuju redovne kontrole.
Keratoze izazivaju sunčevi zraci
Najčešće promene na koži jesu keratoze, koje mogu biti seboroične i aktinične. I jedne i druge se javljaju kod starijih osoba, mada u poslednje vreme i kod mlađih ljudi, jer se mnogi od njih nekontrolisano izlažu sunčevim zracima ili preterano idu u solarijum.
Seboroične keratoze se javljaju uglavnom na licu, leđima, stomaku, ispod grudi kod žena i kosmatom delu glave. U početku su blago izdignute iznad nivoa kože, žućkaste ili svetlobraon, a kasnije postaju tamnobraon ili crne. Površina im je hrapava i često pokrivena ljuspom koja se lako skida. Stalno se pojavljuju nove promene, tako da jedna osoba može imati na desetine čak i stotine njih. Ove promene se mogu lako otkloniti tečnim azotom ili elektrokoagulacijom.
Aktinične keratoze (solarne ili senilne) češće se javljaju kod osoba starije životne dobi, svetle kože i svetlih očiju. Javljaju se i kod osoba koje su se tokom života dosta izlagale sunčevim zracima. Promene nastaju kao posledica hroničnog dejstva UV zraka sa kumulativnim dejstvom. Ove promene ne nastaju od skorašnjeg izlaganja suncu, već od sunčanja kom su pacijenti bili izloženi tokom detinjstva, pa do starijeg životnog doba. Najčešće se pojavljuju na nosu, čelu, obrazima, ušnim školjkama, šakama, temenu glave kod ljudi koji nemaju kosu. Vide se kao beličasto-žućkaste ljuspice, a promene su prečnika od tri-četiri milimetara do jednog centimetra. Tokom vremena pojedinačne promene se povećavaju i povećava se i njihov broj. Oko 20% njih se godinama transformišu u maligni tumor kože. Porast pojedinačne promene, infiltracija, stvaranje ulceracije (ranice), i crvenila okolne kože znaci su koji ukazuju na malignu alteraciju , pa ih treba lečiti na vreme. Terapija se sprovodi tečnim azotom, a postoje i kreme za lokalnu primenu.
Fibromi se lako uklanjaju
Pored keratoza, česte promene na koži su i sitne fibromske izrasline. One se uglavnom pojavljuju na vratu, ispod pazuha ili na preponama, ali se mogu javiti i na drugim delovima tela. Mogu biti boje kože, svetlobraon, ali i tamnobraon. Pretežno su promera od jednog do dva milimetara, mada nije neobično da izrastu i do veličine 1 cm, pa čak i više. Ove izrasline treba ukloniti, a uglavnom se to radi elektrohirurškim putem. Vremenom se pojavljuju nove promene, ali one koje su uklonjene se uglavnom ne obnavljaju. Brojčano ih može biti jako malo, mada se mogu pojaviti i u velikom broju, na desetine ili stotine.
Izrasline (čvorići, čvorovi) u predelu vrata najčešće su uzrokovane uvećanjem limfnih žlezdi vrata. Ređi uzroci su procesi na pljuvačnim žlezdama ili štitastoj žlezdi. Dobrom anamnezom (razgovorom sa pacijentom) i odgovarajućim dijagnostičkim procedurama moguće je sa velikom sigurnošću utvrditi poreklo, i što je najvažnije odbaciti ili potvrditi prisustvo maligniteta. Važan pokazatelj je brzina nastanka izrasline.
Akutno nastale izrasline najčešće izazivaju:
- Citomegalovirusna infekcija
- Infekcija Epštajn-Barovim virusom
- Stafilokok ili streptokokna infekcija
- Toksoplazmoza
- Virusna infekcija gornjih disajnih puteva
Ređe,akutno nastale izrasline su izazvane:
- Akutni sijaladenitis (zapaljenje pljuvačnih žlezdi)
- Arteriovenska fistula
- Infekcija bakterijom Bartonella henselae
- Hematom
- Virus humane imunodeficijencije
- Mycobacterium tuberculosis infekcija
- Parotidna limfadenopatija
- Pseudo aneurizma
Subakutno (postepeno) nastale izrasline na vratu, posebno postepeno uvećanje supraklavikularnih limfnih čvorova, uglavnom ukazuje na malignitet gornjih aerodigestivnih delova. Ređi uzroci su limfom, amiloidoza, metastatski karcinom, tumor parotidne (zaušne) pljuvačne žlezde, sarkoidoza ili Sjegrenov sindrom.
Brzina rasta promene, fiksiranost za okolne strukture, bolna osetljivost, prisustvo drugih simptoma i znakova može pomoći u otkrivanju uzroka promene. Ukoliko je potrebno, mogu se primeniti metote vizualizacije (EHO vrata i krvnih sudova, CT, NMR), koje pružaju bolji uvid u strukturu i vrstu promene.
Mladeži na su toliko uobičajena pojava, da svi ljudi imaju manji ili veći broj mladeža na koži. Retko su prisutni na rođenju, najčešće počinju da se pojavljuju sa početkom puberteta.
Mladeži su benigni tumori poreklom od melanocita. Melanociti su ćelije kože koje stvaraju melanin, pigment koji daje boju koži. Nije razjašnjeno šta izaziva promenu melanocita u pravcu formiranja mladeža, mada se smatra da nasleđe i dejstvo sunčevih zraka ima važnu ulogu.
Mladeži nisu jedinstvenog izgleda. Postoje razlike u boji, veličini, obliku, položaju u odnosu na ravan kože (u ravni kože ili ispupčeni). Tipični mladeži uglavnom poseduju sledeće karakteristike:
- Okrugao oblik
- Braon boju
- Blago ispupčeni u odnosu na nivo kože
- Simetričnih su ivica
- Najčešće malih dimenzija
- Jasno ograničenih ivica
Pod uticajem nekih faktora (pubertet, trudnoća, izlaganje suncu), mladeži mogu da se uvećavaju, i da raste njihov broj.
Maligni melanom, ili samo melanom je maligni tumor poreklom od melanocita. Važno je napomenuti da melanom ne nastaje uvek na terenu postojećih mladeža. Takođe, veličina mladeža nije presudna što se tiče ozbiljnosti bolesti, nekada na koži postoji mala vidljiva površina melanoma, a u organizmu, u isto vreme, već mogu postojati metastaze.
Gore navedene karakteristike mladeža se prate, u slučaju postojanja „sumnjivih“ mladeža. Najbolje je napraviti fotografiju mladeža, jer je tako najlakše uporediti u različitim vremenskim razmacima izgled mladeža. Brzi rast mladeža, promena boje, asimetrija, nejasna granica sa okolinom i krvarenje su najčešći znaci koji ukazuju na razvoj maligniteta. Ukoliko primećujete ove znake, trebalo bi da se obratite Vašem lekaru.
Serbian