Iako jedna trećina slučajeva nastanka malignih tumora može biti povezana sa dejstvom faktora sredine ili nasleđenim genima, izgleda da su za dve trećine malignih tumora odgovorne slučajne mutacije gena, ukazuje studija koju su izveli naučnici sa Johns Hopkins Kimmel Cancer Center.
Navedene mutacije nastaju kada se matične ćelije dele. Matične ćelije stvaraju nove ćelije koje zamjenjuju ćelije koje izumiru. Ukoliko dođe do slučajne greške i mutacije na genima tokom spomenute deobe ćelije, može lako doći do razvoja karcinoma. Što se te greške češće događaju, to neka osoba ima veći rizik da će te ćelije nekontrolirano početi da rastu i da se razviju u karcinom.
Svi karcinomi su uzrokovani kombinacijom loše sreće, faktora sredine i nasleđenih gena, ističu naučnici.
Smatra se da će ovo otkriće ne samo promeniti način na koji ljudi doživljavaju njihov rizik od malignih tumora nego će promeniti i tokove istraživanja karcinoma. Naime, naučnici misle da nova istraživanja treba fokusirati na otkrivanje i lečenje karcinoma u što ranijoj fazi, kada su još uvek izlečivi.
Iako rak bubrega nije među najčešćim malignim bolestima, stopa oboljevanja od ove bolesti raste. Najčešće se radi o tumoru bubrežnih ćelija, koji čini svega 2 do 3 % malignih bolesti. Karcinom bubrežnih ćelija čini gotovo 90% svih malignih tumora bubrega i to je najčešći tumor bubrega. Zahvaljujući sve češćoj upotrebi savremenih dijagnostičkih sredstava, ultrazvuka i kompjuterizovane tomografije povećava se broj slučajno otkrivenih tumora bubrega i tada se uglavnom radi o manjim tumorima.
U velikom broju slučajeva tumora bubrega, neophodno je da se uradi radikalna nefrektomija (odstranjenje kompletnog tkiva bubrega sa okolnim žlezdama). Na zapadu se ovakva intervencija sve češće izvodi laparaskopski i takva intervencija nosi manji rizik od komplikacija u poređenju sa klasičnom, otvorenom operacijom.
Postoje neke situacije kada se ne otklanja bubreg u celosti već se radi delimična nefrektomija koja može da se izvede kao otvorena ili kao laparaskopska operacija, u zavisnosti od iskustva i veštine hirurga. Operativno lečenje kod ove vrste pacijenata nosi značajno manju smrtnost od ove bolesti u odnosu na nehirurške metode. Ovo ne važi baš za sve pacijente, naročito ne za one starije od 75 godina.
Analize pokazuju da posle laparaskopske operacije pacijenti ostaju kraće u bolnici, imaju manju potrebu za analgeticima, oporavak je znatno kraći, tokom same operacije se gubi znatno manje krvi i samo trajanje operacije kraće traje. Istina je da vreme trajanja operacije zavisi najviše od iskustva hirurga i ono se skraćuje sa iskustvom koje hirurg ima u obavljanju laparaskopskih operacija.
Iako nema dovoljno dostupnih i kvalitetnih podataka da bi se doneli kvalitetni zaključci u vezi sa smrtnošću i sa ishodom lečenja malignih tumora krioablacijom i radiofrekventnom ablacijom, metodama kojima se čuva najviše tkivo bubrega, u nekim slučajevima su ove metode najpogodnije. One su posebno indikovane kod starijih pacijenata i kod onih koji imaju udružene bolesti, koje komplikuju intervenciju.
U slučaju širenja bolesti i pojave metastaza, osim sistemske terapije, doktorima je i dalje na raspolaganju nefrektomija kao opcija lečenja. Sistemska terapija uključuje pre svega hemioterapiju i imunoterapiju, kao ciljne terapije lekovima koje deluju na specifične receptore u telu i na taj način kontrolišu bolest.
Citoreduktivna nefrektomija u kombinaciji sa interferonom alfa poboljšava preživljavanje pacijenata koji imaju metastatski bubrežni karcinom. Ovom terapijom se poboljšava preživljavanje i odlaže se sistemska terapija. Uz to koristi se radio terapija kod pacijenata sa metastazama na kostima i u mozgu i ona daje pre svega olakšavanje tegoba.
Doktori nisu sigurni šta uzrokuje rak bubrega, ali upozoravaju na određene faktore rizika – pre svega pušenje, gojaznost i povišen krvni pritisak. Oni koji imaju najbliže srodnike sa rakom bubrega, takođe imaju povišen rizik. I brojni drugi faktori se spominju kao povezani sa višim rizikom od bolesti, ali za to nema zvaničnih potvrda. To uključuje loše navike u ishrani, ili povremenu izloženost specifičnim kancerogenima, ali rezultati u literaturi su nedovoljni za jasne zaključke. Recimo, umereno konzumiranje alkohola izgleda ima zaštitni efekat ali nije poznato na koji način, a najefikasnija prevencija izbegavanje pušenja i smanjenje gojaznosti.
Ako ste podvrgnuti hemoterapiji, a želite da ostanete vitalni što je moguće više tokom lečenja, obratite pažnju na svoju ishranu koja ima veliki uticaj na celokupno stanje organizma.
Hemoterapija i tretmani zračenja dodatno iscrpljuju organizam pored same bolesti. Postoje različita iskustva sa hemoterapijom, slede saveti u vezi sa ishranom koji će pomoći da se lakše podnesu neprijatne nuspojave terapije.
Spremajte ukusnu hranu. Hemoterapija može da utiče na osećaj ukusa, dajući nekim namirnicama i piću metalan ili neprijatan ukus. Voda i meso su dve najčešće stvari koje postaju neukusne tokom hemoterapije. Ako postaje teško piti običnu vodu, pokušajte da uzimate aromatizovanu mineralnu vodu ili dodajte iseckani limun u vodu sa česme. Ako pojedine vrste mesa teže podnosite, pokušajte sa drugim izvorima proteina kao što su jaja, manje masni mlečni proizvodi, pasulj i riba.
Sprečite opstipaciju. Dok neki ljudi imaju problem sa dijarejom tokom hemoterapije, drugi imaju sa opstipacijom. Unošenje tečnosti je važno da bi se sprečila opstipacija. Uključujući sve vrste vlakana u ishrani koji takođe mogu biti od pomoći. Ako niste navikli na velike količine vlakana, povećavajte unos vlakana postepeno. Neka fizička aktivnost – čak i samo 20 minut – može biti moćan stimulans za crevnu peristaltiku.
Održavajte telesnu težinu.Oboleli od malignih bolesti ponekad mogu da dobiju na težini tokom lečenja. Stoga se preporučuju nisko – masni obroci i mnogo povrća.
Povećajte apetit. Mnogi ljudi koji prolaze kroz hemoterapiju imaju problem sa apetitom. Obzirom da se ugljeni hidrati dobro vare, preporučuju se grickalice sa žitaricama, tost sa puterom od kikirikija ili drugim orašastim plodovima ili humus namaz. Dobro se podnosi i jogurt i hranljivi šejkovi.
Zaustavite dijareju. Ako imate retku stolicu, izbegavajte masnu i prženu hranu, kofein, slatka pića i voćne sokove, zelene salate, sirove proizvode.
Vodite dnevnik ishrane. Zapisujte šta jedete i pijete tokom dana i zabeležite sve simptome koje svakodnevno doživljavate. To će pomoći da zajedno sa svojim lekarom identifikujete šta može biti uzrok mučnine, zatvora ili dijareje.
Tretirajte ranice u ustima. Neka vrsta hemioterapije može izazvati ranice u ustima – oralni mukozitis. Da bi potpomogli zaceljenje, izbegavajte začinjenu hranu, alkohol i vrelu hranu. Održavajte vlažnost usne duplje konzumacijom dovoljnih količina tečnosti tokom dana. Ispiranje usta slanom vodom nakon obroka takođe može biti od pomoći.
Održavajte organizam hidriranim. Dijareja i povraćanje u kombinaciji sa niskim unosom tečnosti može izazvati dehidrataciju. Znaci dehidratacije mogu uključivati suva ili lepljiva usta, upale oči, smanjena količina urina (urin je tamno žute boje kada se koncentriše) i nemogućnost lučenja suza.
Zaustavite mučninu. Konzumacija hladne hrane umesto tople, svež đumbir i čaj od nane ili đumbira mogu da pomognu da se ublaži mučnina. Takođe je najbolje da izbegavate masnu ili prženu hrane i hranu sa jakim mirisima.
Jedite manje obilne obroke. Manje obilni obroci se bolje tolerišu tokom hemoterapija od obilnih obroka. Češći i manje obilni obroci pomažu i sa problemima sa mučninom.
Razgovarajte sa nutricionistom. Može pomoći savetovanje sa nutricionistom , koji je stručnjak za hranu i ishranu.
Izbegavajte alkohol. Tokom hemoterapije poštedite jetru jer ona pomaže organizmu da metaboliše sve potencijalne toksine iz krvotoka. Alkohol može izazvati nepotrebni stres za jetru i otežati jetri da obradi hemoterapije. Alkohol takođe može pogoršati mučninu ili druge gastrointestinalna neželjena dejstva hemoterapije ili može stupiti u interakciju sa lekovima hemoterapije i promeniti njihovo dejstvo.
Oprezno sa suplementima. Posavetujte se sa svojim lekarom pre uvođenja nekog suplementa, jer oni takođe mogu uticati na dejstvo hemoterapije.
Ograničite unos zelenog čaja. Ograničite konzumaciju zelenog, belog i crnog čaja na jednu ili dve šolje dnevno. Oni su bogati fitohemikalijama i mogu ometati željeni efekat hemoterapije.
Posavetujte se sa svojim lekarom o sojinim namirnicama. Sojine namirnice imaju sastojke koji mogu nepovoljno uticati kod određenih vrsta tumora.
Brojne su dobrobiti kordicepsa kod osoba na hemoterapiji I radioterapiji. Predstavlja efikasno sredstvo pomoću kojeg imuni sistem i celo telo mogu da se održe jakim i vitalnim iako su istovremeno izloženi efektima hemoterapije i zračenja. Kordiceps ublažava tegobe koje nastaju kao posledica neželjenih efekata lekova koji se primenjuju u hemoterapiji. Smanjuje mučninu, bolove i gubitak težine. Jača imuni sistem tj. sprečava propadanje belih krvnih zrnaca (leukocita), koji su najosetljiviji na štetna dejstva antitumorske terapije. Pomaže da se održi normalan broj crvenih krvnih zrnaca (eritrocita) i krvnih pločica (trombocita). Kordiceps štiti i ćelije bubrega i jetre od toksičnih efekata hemoterapije, preko kojih se ovi lekovi metabolišu. U nekim studijama je čak ustanovljeno da kordiceps ima svojstvo da pojačava aktivnost antitumorske terapije.
Primed prirodne preparate na bazi kordicepsa možete kupiti u Primed biljnim apotekama ulica Vojvode Stepe 120, Primed Biošop, ulica Knez Mihajlova 21a, TC Milenijum, lokal 54, Primed Biošop 2, ulica Jurija Gagarina 151g, TC Piramida, lokal 10.
Telefoni za informacije: 0113912431, 0113288948, 0112168073
Serbian