Miomi materice su benigni tumori koji potiču iz materičnog tkiva. Iako se sastoje od istih glatkih mišićnih vlakana kaoi i zid materice (miometrium), tkivo mioma je mnogo gušće od normalnog miometriuma. Miomi materice su obično okrugli.
Ne znam sa sigurnošću zbog čega se razvijaju ovi tumori. Genetske abnormalnosti, promene u ekspresiji faktora rasta (proteini u telu koji usmeravaju brzinu i stepen ćelijske proliferacije), abnormalnosti u vaskularnom (krvnim sudovima) sistemu i odgovor tkiva na povredu, su sve faktori koji mogu da igraju ulogu u razvoju mioma.
Porodična anamneza je ključni faktor, jer često postoji problem sa miomima kod žena u istim porodicama. Rasa takođe igra ulogu u nastanku mioma. Žene afričkog porekla imaju dva do tri puta veće šanse da razviju miome od žena drugih rasa. Kod žena afričkog porekla miomi nastaju u mlađem dobu i mogu imati simptome već u svojim 20-im, za razliku od žena sa Kavkaza sa miomima, kod kojih se simptomi obično javljaju tokom 30-ih i 40-ih godina života. Trudnoća i uzimanje oralnih kontraceptiva može smanjiti rizik od razvoja mioma. Miomi nisu zabeleženi kod devojčica koje nisu ušle u pubertet, ali i adolescentkinje retko razvijaju miome. Drugi faktori koje istraživači dovode u vezu sa povećanim rizikom od pojave mioma je prva menstruacija pre 10-te godine, konzumiranje alkohola (naročito piva), infekcije materice i povišen krvni pritisak (hipertenzija).
Ustanovljeno je da estrogen stimuliše rast mioma u mnogim slučajevima. Tokom prvog tromesečja trudnoće, oko trećina mioma će se uvećati, a zatim smanjiti nakon porođaja. U principu, miomi imaju tendenciju da se smanjuju posle menopauze, ali menopauzalna hormonska terapija može prouzrokovati da promene istraju.
Generalno, ovi tumori su prilično česti i javljaju se kod oko 70 % do 80% svih žena generativne dobi. Većinu vremena, miomi materice ne izazivaju simptome ili probleme, ali žena sa miomima je obično svesna njihovog prisustva.
Kako se manifestuje prisustvo mioma?
Većina žena sa miomima materice nema nikakve simptome. Međutim, abnormalno krvarenje je najčešći simptom mioma. Ako su tumori blizu materične sluzokože (endometrijum) ili ometaju protok krvi u endometrijumu, mogu izazvati poremećaje ciklusa, bolne menstruacije, duge cikluse ili sitna krvarenja između menstruacija. Žene sa obilnim krvarenjem zbog mioma mogu razviti deficit gvožđa ili anemiju. Miomi materice koji degenerišu ponekad mogu izazvati ozbiljan, lokalizovan bol.
Miomi takođe mogu izazvati niz simptoma u zavisnosti od njihove veličine, lokacije unutar materice i od blizine susednih karličnih organa. Veliki miomi mogu izazvati:
- Osećaj pritiska
- Bol u karlici
- Pritisak na bešiku sa čestim mokrenjem ili onemogućeno mokrenje
- Pritisak na rektum sa bolnom ili otežanom defekacijom.
Iako miomi ne ometaju ovulaciju, neke studije ukazuju na to da oni mogu uticati na plodnost i biti uzrok rizične trudnoće. Posebno su submukozni miomi, koji deformišu materičnu duplju, povezani sa problemima sa začećem. Miomi mogu biti uzrok ponavljanih pobačaja. U ovim slučajevima, ukoliko se miomi ne uklone, žena ne može održati trudnoću.
Da li netretirani miomi materice predstavljaju opasnost?
U najvećem broju slučajeva, miomi materice koji ne izazivaju probleme, ne moraju se lečiti. U nekim slučajevima, čak i miomi koji ne uzrokuju simptome zahtevaju uklanjanje ili barem pažljivije praćenje. Brz rast je razlog da se pažljivije prate, jer retka forma malignog mioma (leiomiosarkom), obično je brzo rastući tip tumora i ne može se razlikovati od benignog mioma ultrazvukom, MR-om ili drugim vizuelizacionim metodama. Međutim, ova vrsta tumora javlja se u manje od 1% mioma materice.
Drugi rizik koji nose netretirani miomi je da ponekad mogu da porastu do veličina koje na kraju izazivaju značajne simptome i zahtevaju uklanjanje. Ukoliko miomi postanu dovoljno veliki, operativno uklanjanje može postati teško i rizično.
Tumori usne duplje, ili oralni tumori, su promene (izrasline) koje se razvijaju u ustima(usnoj duplji). Orofaringealni tumori počinju u orofarinksu, što je deo grla odmah iza usne duplje.
Usna duplja (usta) i orofarinksa (grlo)
Usna duplja obuhvata usne, unutrašnji zid usana i obraza (sluzokože), zube, desni, prednje dve trećine jezika, pod usta – ispod jezika, kao i koštani krov usta (tvrdo nepce). Područje iza umnjaka (nazvan retromolarni trigonum) može biti uključen kao deo usne duplje, iako se često smatra delom orofarinksa.
Orofarinks počinje gde se usna duplja završava. On obuhvata bazu jezika (zadnju trećina jezika), meko nepce (zadnji delu krova usta), krajnike i bočne i zadnji zid ždrela.
Tumori i izrasline u usnoj duplji i orofarinksu
Mnogi tipovi tumora (abnormalne izrasline ćelija), mogu da se razviju u usnoj šupljini i orofarinksu. Dele se u 3 opšte kategorije:
- Benigne ili nekancerogene izrasline, koje ne vrše invaziju drugih tkiva i ne šire se na druge delove tela .
- Bezopasne izrasline iz kojih se kasnije mogu razviti maligne promene. One su poznate kao prekanceroza stanja.
- Maligni tumori koji mogu vršiti invaziju okolnih tkiva i širiti se na druge delove tela.
Benigni tumori
- Eozinofilni granulom
- Fibrom
- Granularni tumor
- Keratoacantom
- Leiomiom
- Osteohondrom
- Lipom
- Švanom
- Neurofibrom
- Papilom
- Condiloma acuminatum
- Verukozni ksantom
- Piogeni granulom
- Rabdomiom
- Odontogeni tumori (tumori koji počinju u tkivu iz koga se formiraju zubi)
Benigni tumori se mogu razviti od raznih vrsta ćelija i imaju različite uzroke. Neki od njih mogu da izazovu probleme, koji najčešče nisu opasni po život. Uobičajeni tretman za ove vrste tumora je hirurgija, koji ih u potpunosti uklanja, sa malom verovatnoćom da se tumor ponovo javi ili vrati.
Prekancerozna stanja – leukoplakija i eritroplakija
Leukoplakija i eritroplakija su izrazi koji se koriste da opišu određene vrste abnormalnosti tkiva koje se mogu videti u ustima ili grlu:
- Leukoplakija je bela ili siva promena.
- Eritroplakija je ravna ili blago uzdignuta, crvena oblast koja često krvari na iritaciju.
- Eritroleukoplakija je promena sa crvenim i belim poljima.
Vaš stomatolog može biti prva osoba koja će uočiti ove bele ili crvene zone. Promene mogu biti maligne, mogu biti prekancerozno stanje zvano displazija ili mogu biti relativno bezopasane promene .
Displazija se ocenjuje kao blaga, umerena ili teška , na osnovu toga koliko tkivo izgleda abnormalno pod mikroskopom. Stepen displazija pomaže da se predvidi kolika je verovatnoća da se iz te promene razvije maligno oboljenje ili da se u potpunosti povuče nakon tretmana. Na primer, teška displazija češće razvija karcinom, dok se blaga displazija povlači u potpunosti.
Najčešći uzroci leukoplakije i eritroplakije su cigarete i duvan. Neuklapanje proteze koja pravi iritaciju jezika ili unutrašnje strane obraza takođe može izazvati ove promene. Ali ponekad, ne postoji nikakav očigledni uzrok. Displazija se često povlači ako je uzrok uklonjen.
Biopsija je jedini način da se sazna zasigurno da li područje leukoplakije ili eritroplakije sadrži displastične (prekancerogene) ćelije ili maligne ćelije.
Većina slučajeva leukoplakije ne prerasta u malignitet. Međutim, neke leukoplakije su ili kancerogene kada se otkriju ili imaju prekancerozne promene koje se kasnije mogu razviti u karcinom ako nisu pravilno tretirane.
Eritroplakija i eritroleukoplakija nastaju ređe, ali su obično ozbiljnije promene. Biopsija pokazuje da većina ovih crvenih lezija ima displastične ili maligne ćelije ili se kasnije iz njih razvija karcinom.
Međutim, važno je napomenuti da se većina malignih tumora ne razvija iz prethodnih lezija (bilo leukoplakija ili erithroplakija).
Maligni tumori usne duplje i orofarinksa
Nekoliko tipova malignih tumora može se razviti u ustima ili grlu.
Karcinom skvamoznih ćelija
Više od 9 od 10 karcinoma usne duplje i ždrela su karcinomi skvamoznih ćelija, koje normalno čine sluzokožu usta i grla.
Najranija forma karcinoma skvamoznih ćelija se zove karcinom in situ, što znači da su maligne ćelije prisutne samo u epitelu. Kod invazivnog karcinoma skvamoznih ćelija, maligne ćelije prisutne su i u dubljim slojevima usne duplje ili orofarinksa.
Verukozni karcinom
Verukozni karcinom je vrsta karcinoma skvamoznih ćelija koja čini manje od 5 % svih oralnih karcinoma. Sporije raste, retko se širi na druge delove tela, ali može duboko da uraste u okolno tkivo.
Ako se promene ne tretiraju, karcinom skvamoznih ćelija može da se razvije unutar pojedinih verukoznih karcinoma. Iz ovog razloga, verukozne karcinome treba odmah ukloniti, zajedno sa širim poljem okolnog, normalnog tkiva.
Karcinom manjih pljuvačnih žlezda
Karcinomi manjih pljuvačnih žlezdi se mogu razviti u žlezdama sluzokože usta i grla. Postoji nekoliko tipova karcinoma manjih pljuvačnih žlezdi, uključujući adenoidno cistični karcinom, mukoepidermoidni karcinom i polimorfni adenokarcinom niskog stepena.
Limfomi
Krajnici i baza jezika sadrže tkiva imunog sistema (limfoidna tkiva), u kojima se mogu razviti limfomi.
Karcinom štitaste žlezde nastaje malignom transformacijom ćelija štitaste žlezde.
Štitasta žlezda se nalazi ispod štitaste hrskavice ( Adamove jabučice ) u prednjem delu vrata. Kod većine ljudi, tireoidna žlezda se ne može videti ili osetiti. Oblika je leptira, ima 2 režnja.
Štitastu žlezdu grade 2 glavne vrste ćelija:
- Folikularne ćelije koriste jod iz krvi za stvaranje hormona štitaste žlezde, koji pomažu regulisanje metabolizama. Povišen nivo hormona ( stanje zvano hipertireoza) može izazvati nagli ili nepravilan rad srca, nesanicu, nervozu, glad, gubitak težine i osećaje toplote. Nizak nivo hormona (hipotireoidizam) izaziva usporenost, osećaj umora i dobijaje na težini. Nivo tireoidnih hormona regulisan je lučenjem hormona hipofize, koji se zove tireostimulišući hormon (TSH).
- C ćelije (koje se nazivaju još parafolikularnih ćelije) luče kalcitonin, hormon koji pomaže kontrolu nivoa kalcijuma.
Druge ćelije štitaste žlezde su ćelije imunog sistema (limfociti) i stromalne ćelije .
Različite karcinomi se razvijaju iz različitih vrsta ćelija. Bitno je znati tip ćelija iz kojih se razvio karcinom, kako bi se prepisao odgovarajući tretmana, jer se tipovi karcinoma štitaste razlikiju međusobno po ozbiljnosti i toku bolesti.
Mnoge vrste izraslina i tumora mogu se razviti u štitastoj žlezdi. Većina je benigne prirode (nekancerogene), ali su moguće i maligne (kancerogene) promene, što znači da se mogu širiti do obližnjih tkiva i na druge delove tela.
Maligni tumori štitaste žlezde
Postoji nekoliko tipova karcinoma štitaste žlezde.
Većina karcinoma štitaste žlezde su diferentovani tumori. Kod ovih karcinoma, ćelije liče na normalno tireoidno tkivo kada se gleda pod mikroskopom. Ovi se tumori razvijaju iz tireoidnih folikularnih ćelija.
Papilarni karcinom – 8 od 10 slučajeva karcinoma štitaste žlezde je papilarni karcinom. Papilarni karcinomi imaju tendenciju da rastu veoma sporo i obično se razvijaju samo u jednom režnju štitaste žlezde. Iako sporo rastu, papilarni karcinom se često širi na limfne čvorove vrata. Ipak, ovi tumori se često mogu uspešno lečiti i ishod je retko fatalan.
Folikularni karcinom je sledeći najčešći tip, sa oko 1 od 10 slučajeva tireoidnih karcinoma. Češći je u zemljama u kojima ljudi ne dobijaju dovoljno joda u ishrani. Ovi tumori se obično ne širi na limfne čvorove, ali mogu da se rašire na druge delove tela, kao što su pluća ili kosti. Prognoza za folikularni karcinom je lošija nego za papilarni karcinom, iako je veoma dobra u većini slučajeva.
Karcinom Hurthle ćelija, zapravo je varijanta folikularnog karcinoma. Ovaj tip čini oko 3 % tireoidnih karcinoma. Prognoza nije tako dobro kao kod tipičnog folikularnog karcinoma jer se ova vrsta teže dijagnostikuje i leči.
Druge vrste tireoidnih karcinoma
Ostali maligni tumori štitaste žlezde se ređe javljaju od diferentovanih karcinoma štitaste žlezde.
Medularni tireoidni karcinom MTK: medularni tireoidni karcinom (MTk ) čini oko 4% tireoidnih karcinoma. Razvija se iz C ćelija štitaste žlezde, koje luče kalcitonin, hormon koji pomaže u kontroli nivoa kalcijuma u krvi. Karcinom se može proširiti na limfne čvorove, pluća, jetru čak i pre nego se otkrije izraslina na štitnoj žlezdi.
Medularni tireoidni karcinom često oslobađa previše kalcitonina i proteina CEA u krv. Ove supstance se mogu detektovati testovima krvi.
Ćelije MTK ne koriste radioaktivni jod, koji se koristi za lečenje i dijagnozu metastaza karcinoma štitaste žlezde, prognoza nije tako dobro kao za diferentovane karcinome štitaste žlezde. Postoje 2 vrste MTK:
- Sporadična forna MTK , čini oko 8 od 10 slučajeva MTK, nije nasledana. Javlja se uglavnom kod starijih osoba i pogađa samo jedan režanj štitaste žlezde.
- Familijarna forma MTK je nasledana i može se javiti u svakoj generaciji porodice. Ovi tumori se često razvijaju tokom detinjstva ili odraslog doba i mogu se rano širiti. Pacijenti obično imaju promene u više oblasti, oba režnja. Familijarni MTK je često povezan sa povećanim rizikom od drugih vrsta tumora.
Anaplastični karcinom: anaplastični karcinom (nediferentovani karcinom) je redak oblik karcinoma štitaste žlezde, čini oko 2 % svih karcinoma štitaste žlezde. Smatra se da se ponekad može razviti iz postojećeg papilarnog ili folikularnog karcinoma. Ovaj karcinom spada u nediferenntovano karcinome štitne žlezde jer ćelije raka ne liče na normalne ćelije štitaste žlezde pod mikroskopom. Ovaj karcinom se često brzo širi u vrat i na druge delove tela i veoma ga je teško lečiti.
Limfom štitaste žlezde: limfom veoma retko nastaje u štitastoj žlezdi. Limfomi su tumori koji se razvijaju iz limfocita, glavni ćelijski tip imunog sistema. Većina limfocita se nalaze u limfnim čvorovima, to su zrnu graška nalik kolekcije imunih ćelija razbacane u telu (uključujući i štitnu žlezdu).
Sarkom štitaste žlezde: Ovo je retka forma karcinoma koji se razvija iz vezivnih ćelija štitaste žlezde. Oni su često agresivni i teško ih je lečiti.
Serbian