Različiti karcinomi imaju različite faktore rizika. Na neke faktore rizika, kao što su pušenje, može se uticati. Drugi, kao što su godine ili porodična istorija bolesti, ne mogu se menjati.
Postojanje faktora rizika, ili čak nekoliko faktora rizika, ne znači i obavezan nastanak bolesti. I mnogi ljudi koji dobiju bolest mogu imati malo ili uopše nemaju poznate faktore rizika.
Istraživači su otkrili nekoliko faktora koji mogu da povećaju rizik od karcinoma pankreasa. Većina su faktori rizika za karcinom egzokrinog dela pankreasa.
Faktori rizika na koje se može uticati
Upotreba duvana
Pušenje je jedan od najvažnijih faktora rizika za karcinom pankreasa. Rizik za dobijanja karcinoma pankreasa je oko dva puta viši kod pušača u odnosu na osobe koje nikada nisu pušile. Naučnici misle ovo može biti posledica kancerogenih hemikalija u dimu cigarete koje ulaze u krv i oštećuju pankreas . Oko 20 % do 30% karcinoma egzokrinog dela pankreasa se smatra da može biti uzrokovano pušenja .
Prekomerna težina i gojaznost
Vrlo gojazni ljudi imaju za oko 20 % veće šanse da razviju karcinom pankreasa. Širi obim struka može biti faktor rizika kod ljudi koji nisu izrazito gojazni.
Izlaganje određenim hemikalijama na radnom mestu
Izloženost na radu određenim pesticida, bojama i hemikalijama koje se koriste u metalnoj industriji mogu da povećaju rizik od razvoja karcinoma pankreasa.
Faktori rizika koji se ne mogu promeniti
Starost
Rizik od razvoja karcinoma pankreasa raste sa godinama. Skoro svi pacijenti su stariji od 45. Oko dve trećine imaju najmanje 65 godina. Prosečna starost u trenutku postavljanja dijagnoze je 71 godina.
Pol
Muškarci imaju oko 30 % veće šanse da razviju rak pankreasa nego žene. Ovo može biti posledica, bar delimično, veće upotrebe duvana kod muškaraca, što povećava rizik od karcinoma pankreasa.
Rasa
Afroamerikanci imaju veće šanse da dobiju karcinom pankreasa od belaca. Razlozi za to nisu jasni, ali može biti delimično zbog veće stope drugih faktora rizika za karcinom pankreasa, kao što su dijabetes, pušenje kod muškaraca, a višak kilograma kod žena.
Porodična istorija bolesti
Karcinom pankreasa je češći u nekim porodicama. U nekim od ovih porodica, visoki rizik je zbog nasleđenog sindroma. U drugim porodicama , gen koji uslovljava povećan rizik nije poznat.
Genetski sindromi
Nasleđeni promene gena ( mutacije ) mogu da se prenesu sa roditelja na dete . Ovi abnormalne geni mogu izazvati čak 10 % karcinoma pankreasa i mogu izazvati i druge probleme.
- Nasledni karcinomi dojke i jajnika, prouzrokovani mutacijama u genu BRCA2
- Familijarni melanom , izazvani mutacijom gena p16 / CDKN2A
- Familijarni pankreatitis, izazvani mutacijama u gena PRSS1
- Nasledni ne- polipozni karcinom debelog creva ( HNPCC ) , poznat i kao Lynch sindrom, najčešće uzrokovani defektom u genima MLH1 ili MSH2 .
- Peutz -Jeghers-ov sindrom ( PJS ), uzrokovan greškama u genu STK11. Ovaj sindrom je takođe povezan sa polipima u probavnom traktu i nekoliko drugih vrsta tumora.
- Von Hippel – Lindau sindrom, uzrokovan mutacijama gena VHL. To može da dovede do povećanog rizika od karcinoma pankreasa i karcinoma ampule Vateri.
Pankreasni neuroendokrini tumori mogu biti uzrokovan genetskim sindromima kao što su:
- Neurofibromatosis , tip 1 , koja je uzrokovan mutacijama gena NF1. Ovaj sindrom dovodi do povećanog rizika od mnogih tumora, uključujući somatostatinoma.
- Multipla endokrina neoplazija, tip I ( MEN1 ), izazvana mutacijama gena MEN1. Ovaj sindrom dovodi do povećanog rizika od tumora paratireoidne žlezde, hipofize, kao i ćelijama ostrvaca pankreasa.
Promene u genima koji uzrokuju ove sindrome mogu se otkritii genetskim testiranjem.
Dijabetes
Karcinom pankreasa je češći kod ljudi koji imaju dijabetes . Razlog za to nije poznat. Faktor rizika je dijabetes tip 2. Ovaj tip dijabetesa najčešće počinje u odraslom dobu i često je povezan sa gojaznošću. Nije jasno da li ljudi sa tip 1 dijabetesom imaju veći rizik.
U nekim ljudima , međutim, čini se da je rak izazvalo dijabetesa (ne obrnuto) . To se može desiti kada se širi rak pankreasa i kroz štete dovoljno ćelija insulin odluka da izazove dijabetes .
Hronični pankreatitis
Hronični pankreatitis je dugotrajna upala pankreasa . Ovo stanje je povezano sa povećanim rizikom od karcinoma pankreasa (posebno kod pušača ), ali većina ljudi sa pankreatitisom nikada ne razvija karcinom pankreasa.
Mali broj slučajeva hroničnog pankreatitisa nastaje kao posledica nasleđene mutacije gena.
Ciroza jetre
Ciroza je fibroza jetre. Razvija se kao posledica oštećenja jetre usled hepatitisa i upotrebe alkohola. Ljudi sa cirozom imaju povećan rizik od karcinoma pankreasa.
Problemi sa želucem
Infekcija želuca sa ulcerom – izazivana bakterijom Helicobacter pilori (H. pilori ), može da poveća rizik od dobijanja karcinoma pankreasa . Neki istraživači veruju da višak želudačne kiseline takođe povećava rizik.
Faktori sa nejasnim efektom na rizik od karcinoma pankreasa
Ishrana
Neke studije su našle povezanost između karcinoma pankreasa i dijeta koje uključuju dosta crvenog mesa, svinjetinu i prerađevine od mesa (kao što su kobasice i slanina). Drugi su otkrili da ishrana bogata voćem i povrćem može da smanji rizik od karcinoma pankreasa. Ali nisu sve studije su pokazale takve veze, a tačna uloga ishrane u nastanku karcinoma pankreasa se još istražuje.
Fizička neaktivnost
Neka istraživanja ukazuju da nedostatak fizičke aktivnosti može povećati rizik od raka pankreasa.
Kafa
Neke starije studije su pokazale da konzumiranje kafu može povećati rizik od karcinoma pankreasa, ali nedavne studije nisu potvrdile ovu teoriju.
Alkohol
Neke studije su pokazale vezu između teške zloupotrebe alkohola i karcinoma pankreasa. Ova veza je uvek nije potvrđena, ali koriste teška zloupotreba alkohola može da dovede do stanja kao što je hronični pankreatitis i ciroze, za koje je poznato da povećaju rizik od karcinoma pankreasa.
Grkljan(larinks) je organ koji proizvodi glas, u njemu se nalaze glasne žice. Nalazi se u vratu, iznad otvora traheje (dušnika) i oneomogućava da hrana i tečnost ulaze u dušnik.
Većina karcinoma larinksa razvija se iz pljosnatih ćelija koje se nazivaju skvamozne ćelije, a koje su deo epitela. Karcinom koji počinje u ovom sloju ćelija zove se karcinom skvamoznih ćelija.
Većina karcinoma skvamoznih ćelija larinksa počinje kao pre -kancerozno stanje koje se naziva displazija. Kada se gleda pod mikroskopom, ove ćelije izgledaju abnormalno ali ne kao ćelije raka. Većina displazija ne prelazi u karcinom. Često se gubi bez ikakvog tretmana, posebno ako je uzrok ( kao što je pušenje ) eliminisan. Većina pre-kanceroznih promena grkljana ne izazivaju simptome, sem onih na glasnim žicama.
Displazije ponekad napreduju do promene koja se zove karcinom in situ (CIS). Ćelije karcinoma su samo u epitelu larinksa, nisu zahvatile dublje slojeve ili se proširile na druge delove tela. CIS je najraniji oblik karcinoma. Većina CIS se može izlečiti, ali ako se ne leče, mogu se razviti u invazivni karcinom skvamoznih ćelija koji će uništiti okolna tkiva i proširiti se na druge delove tela.
Znaci i simptomi karcinoma laringsa
Promuklost ili promene glasa
Karcinom larinksa koji nastaje na glasnim žicama često izaziva promuklost ili promene glasa. Ovaj znak bolesti omogućava otkrivanje karcinoma u veoma ranoj fazi. Ljudi koji imaju glasovne promene (kao što je promuklosti ) koje se ne poboljšavaju u roku od 2 nedelje moraju posetiti lekara radi dodatnih analiza.
Kod karcinoma koji ne počinju na glasnim žicama, promuklost se javlja tek kada se karcinom proširi i na glasne žice. U pojedinim slučajevima bolest se otkriva tek kada karcinom zahvati limfne čvorove i osoba primeti rastuću masu u vratu.
Drugi simptomi
Karcinom koji se razvija iznad glasnih žica ( supraglottis ), ispod glasnih žica ( subglottis ) ili u hipofarinksu obično ne izaziva glasovne promene, pa se samim tim češće otkriva u kasnijim fazama.
Simptomi ovih karcinoma mogu biti:
- Upala grla koja duže traje
- Konstantan kašalj
- Bol prilikom gutanja
- Otežano gutanje
- Bol u uhu
- Problemi sa disanjem
- Gubitak težine
- Masa u vratu ( zbog širenja malignih ćelija na obližnje limfne čvorove )
Mnogi od ovih simptoma češće mogu biti uzrokovani drugim bolestima larinksa ili okolnog tkiva. Ipak, ako imate bilo koji od ovih simptoma , veoma je važno da ih prijavite lekaru, da se uzrok pronađe na vreme i tretira ako je potrebno.
Može li se karcinom larinksa otkriti na vreme?
Skrining je testiranja ljudi koji nemaju simptome u cilju otkrivanja karcinoma u ranom stadijumu bolesti kada se očekuje bolji odgovor na primenjeni tretman.
Za sada ne postoji jedinstven test za karcinom grkljana. Dijagnoza ovog oboljenja se teško postavlja bez kompleksnih testova.
Ipak, veliki broj slučajeva karcinoma larinksa se mogu otkriti na vreme. Oni obično stvaraju simptome, kao što su glasovni promene. Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate bilo koji od pomenutih simptoma. Mnogi od simptoma bolesti grkljana su češće uzrokovani manje ozbiljnim, benignim ( ne- kancerogenim ) stanjima, pa čak i karcinomima drugih lokacija. Ipak, važno je da se kod lekara ustanovi šta izaziva simptome. Ako je ranije postavljena dijagnoza, na vreme se može tretirati promena i lečenje može biti uspešnije.
Kod žena sa uznapredovalim malignim tumorom dojke najčešće mesto metastaza su kosti i javljaju se kod 65 do 75 posto pacijentkinja. Prema izgledu na rengenskom snimku razlikuju se dve vrste koštanih metastaza: osteolitične metastaze, kod kojih dolazi do razgradnje kostiju i osteoblastične metastaze kod kojih dolazi do stvaranja nove, ali slabije kosti. Kod tumora dojke najčešće se sreću osteolitične metastaze.
Terapija koštanih metastaza
Bisfosfonati su grupa lekova koja sprečava razgradnju kostiju. Kod pacijentkinja sa malignim tumorom dojke koji je metastazirao na kost, ovi lekovi mogu zaustaviti ili usporiti razgradnju kostiju tako da na taj način smanjuju pojavu komplikacija koštanih metastaza. Bisfosfonati mogu biti u obliku tableta (ibandronat, klodronat, alendronat) ili u vidu intravenske infuzije.
Vitamin D i preparati kalcijuma se često koriste uz bisfosfonate kao dopunsko lečenje. Uz to, kod obolelih je neophodna promena stila života, bez konzumiranja alkohola, cigareta, kao i redovna fizička aktivnost.
Studije i istraživanja su pokazali da primena bisfosfonata kod bolesnica sa koštanim metastazama malignog tumora dojke smanjuje rizik od nastanka koštanih komplikacija. Pritom se misli na rizik od preloma kostiju, kompresiju kičmene moždine, potrebu za operacijom i zračenjem zahvaćene kosti. Takođe, ovi lekovi snižavaju nivo kalcijuma u krvi kod pacijentkinja sa hiperkalcemijom koja nastaje kao posledica nastanka koštanih metastaza.Pored toga, ovi lekovi snižavaju i bol. Primenjeni samostalno ili u kombinaciji sa drugim vidovima lečenja, sistemskom terapijom ( citostatici, hormonska terapija) mogu smanjiti tumorsku masu i u kostima i u mekim tkivima, mogu sprečiti nastanak novih krvnih sudova tumora, invaziju i lepljenje tumorskih ćelija za kost i podsticati umiranje tumorskih ćelija. Međutim, nema dokaza da bisfosfonati sprečavaju nastanak koštanih metastaza niti da produžavaju preživljavanje obolelih.
Jedna od retkih, ali najtežih negativnih efekata primene bisfosfonata je osteonekroza kostiju vilice. U pitanju je pojava nekroze kosti u usnoj šupljini koja ne zaceljuje ni nakon 6 do 8 nedelja, uprkos lečenju. Faktor rizika za nastanak osteonekroze kostiju vilice je vađenje zuba za vreme terapije bisfosfonatima, a stimulisana je infekcijom okolnog područja. Iz tog razloga je potrebno, pre početka terapije bisfosfonatima sanirati sve procese u vilici i na zubima i redovno održavati higijenu usne duplje, kako bi se smanjio rizik od ove pojave. U tereapiji osteonekroze kostiju vilice se primenjuju: analgetici, antibiotici, antibakterijski rastvori za ispiranje usne duplje, debridman sa hirurškim čišćenjem zahvaćenog tkiva. Uznapredovali i uporni slučajevi bolesti se leče hirurškim putem i hiperbaričnom komorom.
Druga nuspojava koja se javlja kod intravenske primene bisfosfonata je bubrežna insuficijencija ili zatajivanje bubrežne funkcije. Ova pojava je češća kod pacijentkinja sa uznapredovalim malignim tumorom dojke, uz istovremenu primenu hemoterapije ili drugih lekova koji imaju štetno dejstvo na bubrege, kao i kod pacijentkinja sa nekom drugom hroničnom bolešću bubrega, visokim pritiskom i šećernom bolesti. Iz tog razloga je potrebno pažljivo pratiti funkciju bubrega za vreme primene bisfosfonata.
Bisfosfonati predstavljaju vrednu terapijsku opciju u lečenju bolesnica sa koštanim metastazama malignog tumora dojke. Koriste se sa ciljem ublažavanja postojećih tegoba izazvanih promenama u kostima i smanjivanja učestalosti komplikacija.
Serbian