Maligni tumor dojke je najčešći maligni tumor kod žena. Kod žena sa uznapredovalim malignim tumorom dojke najčešće mesto metastaza su kosti i javljaju se kod 65 do 75 posto pacijentkinja. Češće se javljaju kod pacijentkinja sa hormonski pozitivnim tumorom dojke.
Metastaze u kostima mogu dovesti do preloma kostiju, bolova ,smanjene pokretljivosti i do hiperklcemije – povećanja nivoa kalcijuma u krvi. Takođe može doći i do sindroma kompresije (pritiska) na koren živca ili kičmenu moždinu. Sve navedeno dovodi do pogoršavanja opšteg stanja pacijentkinje. Iz tog razloga je briga o kostima važan element u lečenju uznapredovalog tumora dojke.
Vrste koštanih metastaza
U metabolizmu kostiju učestvuju dve vrste ćelija : osteoblasti koji stvaraju kost i osteoklasti koji razgrađuju kost. Kod zdrave kosti ta dva procesa su u ravnoteži, dok kod metastaza jedan od ova dva procesa je izražen u većem procentu.
Prema izgledu na rengenskom snimku, razlikujemo osteolitične metastaze, kod kojih dolazi do razgradnje kostiju i osteoblastične metastaze kod kojih dolazi do stvaranja nove, ali slabije kosti. Kod tumora dojke najčešće se sreću osteolitične metastaze.
Prvi znak koštanih metastaza je bol, koji se u početku javlja povremeno i potom se pojačava i postaje stalan. Bol je jači u toku noći, remeti spavanje . Kako je karlica prvo mesto nastanka koštanih metastaza, jak bol u leđima je često znak postojanja metastaza. Pritisak na kičmenu moždinu je uzrokovan pritiskom tumora , može oštetiti nerve i zahteva hitno lečenje. Manifestuje se slabošću ekstremiteta, njihovom utrnulošću i smetnjama pri mokrenju. Kosti zahvaćene metastazama se lako lome, čak i pri svakodnevnim aktivnostima. Iznenadna jaka bol može biti znak preloma kosti.
Prilikom razgradnje kostiju dolazi do otpuštanja kalcijuma u krv. Zbog toga nastaje hiperkalcemija, tj. povećan nivo kalcijuma u krvi. Ona se manifestuje zatvorom, mučninom, gubitkom apetita, jakom žeđi, i ukoliko se ne leči, može dovesti do kome.
Najjednostavnije dijagnostičke metode otkrivanja koštanih metastaza su rentgen i scintigrafija kostiju. Kompjuteriziranom tomografijom (CT) metastaze se mogu otkriti u ranijoj fazi u odnosu na rendgen. Još preciznija dijagnostička metoda su PET CT i magnetna rezonanca. U krvi pacijentkinje je često povećana i alkalna fosfataza kao znak aktivnih promena u kostima.
Primed 13 kordiceps je prirodni praparat koji se preporučuje kao prevencija nastanka malignih tumora, kao dodatak terapiji malignih tumora i kao prevencija javljanja metastaza. Primed 13 kordiceps deluje supresorno i inhibirajuće na maligne ćelije. Ovaj prirodni preparat jača organizam tokom hemioterapije i ne dozvoljava nastajanje neželjenih efekata hemio i radio terapije. Osim toga Primed 13 kordiceps deluje stimulativno na sve vitalne organe.Kod benignih promena može zaustaviti ili smanjiti proces.
Primed 13 kordiceps-prirodni preparat protiv tumora.
Telefoni za informacije su : 0113912431, 0113288948, 011 2168073. Preparat možete nabaviti u Primed biljnoj apoteci, ulica Vojvode Stepe 120, Primed biošopu I ,TC Milenijum, Knez Mihajlova 21a, lokal 54, Primed biošopu II, TC Piramida, Jurija Gagarina 151 g, lokal 10.
Postoje faktori koji povećavaju rizik od nastanka tumora jajnika. Ukoliko imate jedan ili više od ovih faktora rizika, ne znači da ćete svakako dobiti tumor jajnika, ali vaš rizik može biti veći nego rizik kod prosečne žene. U faktore rizika za razvoj tumora jajnika se ubrajaju:
Nasleđene mutacije gena. – Mali procenat tumora jajnika je uzrokovan nasleđenom mutacijom gena. Geni koji povećavaju rizik od pojave raka janika se zovu BRCA1 (BReast CAncer Gene 1) i BRCA2 (BReast CAncer Gene 2). Ovi geni su prvobitno nađeni u porodicama u kojima je bilo više slučajeva raka dojke, pa su po tome i dobili ime, a kod žena sa tom mutacijom bio je znatno povećan i rizik od tumora janika. Drugi nasledni sindrom koji je povezan sa razvojem tumora janika je nasledni nepolipozni karcinom debelog creva (HNPCC). Kod žena iz porodica u kojima je zabeležen HNPCC, povećan je rizik od razvoja tumora endometrijuma, tumora debelog creva, tumora janika i želuca.
Porodično javljanje tumora janika– Ako je ženskim osobama u vašoj porodici bio dijagnostifikovan tumor janika i kod vas je rizik od bolesti povećan.
Ako vam je ranije postavljena dijagnoza tumora dojke, debelog creva, rak, anusa ili materice, rizik od razvoja tumora janika je kod vas povećan.
Starenje– Rizik od tumora janika raste kako starite. Tumor jajnika se najčešće javlja tokom menopauze, ali se može javiti u bilo kom životnom dobu.
Žene koje nisu rađale imaju povećan rizik od razvoja tumora janika.
Hormonska terapija tokom menopauze- Rezultati ispitivanja o mogućoj povezanosti hormonske terapije u menopauzi i rizika od razvoja tumora jajnika nisu dosledni.Neka ispitivanja pokazuju da postoji povećan rizik od pojave raka janika dok druga to ne pokazuju.
Nakon dijagnoze tumora, sledeći važan korak je odluka o vrsti lečenja koja je najbolja u konkretnom slučaju. Operacija i zračenje se smatraju lokalnim tretmanima jer su usmereni samo na tumor, dok se hemoterapija, biološki lekovi i hormonski lekovi smatraju sistemskom terapijom jer oni utiču na telo u celini. U terapiji tumora se veoma često koristi kombinacija više vrsta lečenja.
Sistemska hemoterapija uništava ili usporava rast tumorskih ćelija, ali deluje i na zdrave ćelije pa izaziva niz nuspojava za vreme lečenja, a ponekad i nakon nekoliko godina.
Sistemska terapija može izazvati umor, ispadanje kose, ulceracije u usnoj duplji, proliv, smanjenje i gubitak plodnosti, smanjeno stvaranje krvnih ćelija što može dovesti do anemije, čestih infekcija, krvarenja…
Osim ovih, dobro poznatih neželjenih efekata, sistemska terapija tumora može imati i negativno dejstvo na srce i krvne sudove, bilo direktno, bilo indirektno promenom arterijskog pritiska, poremećajem ravnoteže masti, razvojem metaboličkog sindroma ili stvaranjem krvnih ugrušaka.
Antitumorski lekovi na srcu izazivaju:
– Oštećenje srčanog mišića (miokarda) i smanjenje sposobnosti kontrakcije, odnosno istiskivanja krvi iz srca što rezultira proširenjem srca i različitim stupnjevima srčanog zatajenja.
– Promene srčanog ritma i aritmije.
– Promene na krvnim sudovima srca koji hrane srčani mišić što može izazvati infarkt miokarda.
Najpoznatiji lekovi koji mogu oštetiti srčani mišić pripadaju grupi antaciklina (doksorubicin, epirubicin) koji posredstvom stvaranja slobodnih radikala dovode do smrti ćelija srca. Ovi lekovi se primenjuju u različitim hemoterapijskim protokolima u lečenju raka dojke. Kardiotoksičnost ovih lekova zavisi od njihove ukupne doze, načina primene i postojanja predhodnih srčanih bolesti.
Kako prepoznati srčane nuspojave?
Hemoterapija je praćena nizom nuspojava od kojih neke mogu biti potencijalno smrtonosne. stoga je jako važno prepoznati ih na vreme i preduzeti odgovarajuće terapijske postupke.
U slučaju srčanih poremećaja potrebno je obratiti pažnju na sledeće simptome: nizak pritisak, stezanje u grudima, kratak dah, loša tolerancija fizičkog napora, brzo umaranje, nepravilan rad srca, preskakanje srca, suvi kašalj, spavanje na uzdignutom uzglavlju, otok nogu…
U svim navedenim situacijama je neophodno obavestiti lekara i u skladu sa trenutnim stanjem primeniti odgovarajuću terapiju. Važno je što ranije uvideti promene jer su tada rezultati lečenja mnogo bolji uz manju mogućnost neželjenih ishoda. Lekar vam može smanjiti dozu leka, proisati drugi antitumorski lek ili lek koji će zaštititi vaše srce.
Kako da sami zaštitite svoje srce tokom hemoterapije?
Da biste održali svoje srce zdravim preporučuje se uzimanje optimalne ishrane sa manje zasićenih masnoća i rafinisanih ugljenihhidrata, ograničite i unos soli na 2-3 gr dnevno, redovno kontrolišite krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Ako već imate neku kardiološku bolest potrebno je da redovno uzimate svoju terapiju, konsultovati svoga kardiologa i onkologa vezano za efekte leka i potencijalne neželjene efekte.
Serbian