Karcinoidni sindrom je skup simptoma izazvan nekim od karcinoidnih tumora koji rastu iz ćelija koje su deo endokrinog sistema . Ovi tumori ponekad proizvode previše hormona, kao što je serotonin, koji prouzrokuje simptome karcinoidnog sindroma.
Karcinoidni tumori obično sporije rastu. Kada su pronađeni rano, karcinoidni tumori se često mogu uspešno lečiti i izlečiti . Ali u vreme kada se simptomi karcinoidnog sindroma pojave,tumor je obično u odmaklom stadijumu . Važno je dijagnozu tumora i karcinoidnog sindroma postaviti što je ranije moguće.
Najvažniji korak u dijagnostikovanju karcinoidnog sindrom je da se kod nejasanih poremećaja razmišlja o njemu. Nažalost, kašnjenje u dijagnozi je često, prođe čak 5 do 7 godina od pojave prvih simptoma karcinoidnog sindroma.
Najčešći simptomi karcinoidnog sindroma su:
- Dijareja
- Crvenilo kože ili lica
- Lupanje srca
- Stomačni grčevi
- Nedostatak daha
- Šistanje u grudima
Facijalno crvenilo kod karcinoidnog sindroma je obično “ suvo” , a ne u vezi sa znojenjem kao druge vrste crvenila . Crvenilo je često simptom koji drugi primećuju na bolesniku pre njega samog. Ovi simptomi se mogu pogoršati od stresa , fizičkog napora ili konzumiranja alkohola . Konzumiranje određenih namirnica , kao što su sir, meso ili druge namirnice koje sadrže tiramin takođe mogu izazvati simptome. Stres i određene namirnice mogu izazvati I dijareju. Ove informacije u anamnezi često mogu biti važni tragovi u dijagnostici karcinoidnog sindroma.
Karcinoidni sindrom se javlja samo u oko 10% ljudi koji imaju karcinoidni tumor. Iako mnogi karcinoidni tumori proizvode hormone , ovi hormoni često ne dospevaju krvotok . To je zato što krv iz digestivnog trakta obično protiče kroz jetru pre nego što dospe u krvotok tela . Dakle, jetra je u stanju da razgradi višak hormona pre nego što oni dospeju do drugih delova tela . Ali kada se tumor proširi na jetru ili druge delove tela, višak hormona može izazvati simptome karcinoidnog sindroma.
Pošto su simptomi karcinoidnog sindroma slični simptomima nekih drugih poremećaja , kao što je sindrom iritabilnog kolona, karcinoidni sindrom se često pogrešno dijagnostikuje.
Pleura (plućna maramica) je formacija koja obavija pluća. Sastoji se iz dva lista (parijetalnog i visceralnog) koji grade pleuralni prostor u kom se nalazi pleuralna tečnost.Tumori pleure se razvijaju u pleuralnom prostoru. Dele se na benigne I maligne. Maligni tumori pleure mogu biti primarni i sekundarni. Najčešći primarni tumor pleure je maligni difuzni mezoteliom – njegov nastanak se povezuje sa azbestozom. Tumori drugih organa mogu metastazirati u pleuru I one su znatno češće tumorske promene na pleuri. Najčešći primarni tumor koji daje metastaze u pleuru je tumor pluća. Maligne ćelije do pleure dospevaju krvotokom, limfotokom ili direktnom invazijom.
U plućnoj maramici (pleuri) mogu se razviti I benigni I maligni tumori koji ne nastaju kao posledica azbestoze. Najčešći benigni tumor je solitarni fibrozni tumor. On čini 78% – 88% ne-mezotelijalnih tumora pleure I znatno se ređe javlja od mezotelijalnih tumora pleure.
Benigni fibrozni tumori pleure su znatno češći kod žena nego kod muškaraca I u najvećem broju slučajeva se dijagnostikuju kod osoba između 50-te I 60-te godine života.
Uzrok nastanka benignog fibroznog tumora pleura je nepoznat. Azbest I duvanski dim ne smatraju se uzročnicima ovog tumora.
Benigni fibrozni tumor pleure često ne daje nikakve simptome, čak i kad dostigne veličinu od oko 40 cm. Neki bolesnici mogu imati sledeće simptome:
- Bolove u grudima
- Uporan kašalj
- Kratak dah
Benigni fibrozni tumori pleure dijagnostikuju se rendgenskim snimkom ili skenerom pluća. Kad se otkrije promena u plućima neophodna je biopsija mase i histološki pregled uzorka kako bi se potvrdilo da li se radi o benignoj ili malignoj promeni.
Tretman benignog fibroznog tumora pleure je hiruški, jer je ovaj tumor potencijalno maligni. U najvećem broju slučajeva to je i definitivan tretman, dok su recidivi mogući u 8% slučajeva i oni se uspešno tretiraju ponovnom operacijom.
Tumori dojke, kako dobroćudni tako i zloćudni, mogu nastati praktično iz svih tkiva od kojih je dojka građena.
Fibroepitelni tumori
- FIBROADENOMI ( tumori žlezdano-vezivnog tkiva)
Najčešći dobroćudni tumori dojke kod žena ispod 30 godina su fibroadenomi. Oni su obično relativno mali tumori od oko 2-3 cm u prečniku, mada ponekad mogu biti i veći, čak i gigantski, veličine iznad 6-7 cm.
Fibroadenomi su najčešće okrugli (ili okruglasti), čvrsti, dobro ograničeni, ali nisu inkapsulirani (učaureni) tumori. Iako su uglavnom bezbolni, najčešće ih žena sama primeti i opisuje ih kao kliker ili kuglu „što beži pod prstima“. Ovi tumori se umereno uvećavaju pred kraj menstrualnog ciklusa, kada mogu biti bolni, spontano ili na dodir.
Fibroadenomi su građeni iz žlezdanog tkiva i vezivne potpore. Mogu biti:
- Intraduktalni, što znači da se nalaze u mlečnom kanalu
- Periduktalni, što znači da se nalaze u okolini mlečnog kanala
Starenjem žene, ranije postojeći fibroadenom podleže starenju i diskretno se smanjuje. Vrlo retko se dešava da se fibroadenomi uvećavaju u postmenopauzalnom periodu žene (po prestanku menstruacije), čak i kod primene supstitucionalne hormonalne terapije, koja ima za cilj da nadoknadi hormone koji jajnici više ne proizvode. U trudnoći i laktaciji (dojenju) može doći do uvećanja fibroadenoma na račun njegovog žlezdanog dela, sa ili bez produkcije mleka u kanalićima fibroadenoma.
Veoma retko, duktalni ili lobularni karcinom in situ (rak, koji se nije proširio van mesta gde je nastao) se može pojaviti u fibroadenomu.
- FILODES TUMORI (cistosarkoma filodes)
Ovaj tumor se ranije smatrao malignom varijantom fibroadenoma. Po toj teoriji filodes tumor u sebi sadrži dobroćudne epitelne ćelije, ali je tkivo koje ih povezuje zloćudno. Ukoliko u tumoru nema epitelnih ćelija, već je tumor građen samo od međućelijskog tkiva, on ima mnogo agresivniji rast i lošiju prognozu u pogledu ozdravljenja pacijenta. Obično se javlja kod žena od 40-50 godina starosti. Karakteristična slika filodes tumora je jasno ograničen tumor, najčešće građen iz više delova, glatke površine, sa izrazito brzim rastom.
Ponašanje filodes tumora je često nepredvidivo. Većina ovih tumora predstavlja lokalni problem i ne metastazira. Samo oko 20 % ovih tumora metastazira, i to krvnim putem, ne limfotokom. Iz ovog razloga se prilikom operativnog lečenja ne odstranjuju limfni čvorovi pazuha.
Po novijoj klasifikaciji filodes tumori se dele na dobroćudne i zloćudne, mada bi bila ispravnija podela na manje i više zloćudne.
Lečenje je obavezno hiruško i podrazumeva odstranjenje tumora sa zaštitnim rubom zdravog tkiva oko njega, a u slučaju da zahvata veći deo dojke, i odstranjenje celokupnog tkiva dojke. Time se tretman okončava uz redovno praćenje, sa kontrolnim pregledima kod lekara specijaliste 3-4 puta godišnje.
- HAMARTOMI (mešoviti tumori građeni od žlezdanog, masnog i vezivnog tkiva)
Hamartomi su dobroćudni tumori dojke koji su često asimptomatski i slučajno se otkrivaju prilikom ultarzvučnog ili mamografskog pregleda. Ovaj tip tumora se najčešće pojavljuje posle 35. godine života žene.
Mogu biti potpuno ili delimično inkapsulirani, kada preovladavaju čvršća vezivna tkiva, ovi tumori postaju opipljivi, jer su tada tvrđe konzistencije. Kada se otkriju mogu ponekad predstavljati problem u razlikovanju od drugih dobroćudnih tumora, ali čak i zloćudnih, te je lečenje iz tog razloga po pravilu hiruško.
Ostali tumori
- CISTE
- ADENOZA DOJKE (bujanje žlezdanog tkiva)
- FIBROZA (ožiljavanje)
- DUKTEKTAZIJA (proširenje mlečnih kanala)
- INTRADUKTALNI PAPILOMI (papilomi u mlečnom kanaliću)
- LIPOMI (tumori masnog tkiva)
- VASKULARNI TUMORI (tumori poreklom od krvnih sudova)
- GRANULARNO-ĆELIJSKI TUMORI – vode poreklo od ćelija koje grade omotače perifernih živaca
- MASNA NEKROZA U DOJCI (odumiranje masnog tkiva)
Serbian