Pagetova bolest je retka bolest koja se povezuje sa rakom dojke. Dijagnostikuje se u 1 do 2 od 100 žena obolelih od kancera.
Pagetova bolest počinje u bradavici ili tamnijem delu kože oko bradavice (areola). Obično se prvo pojavi kao crveni osip kože na bradavici i areoli koji može da svrbi. Prilikom češanja lako se ozledi i oprelazi u skramu. Veoma često se pomisli da je u pitanju ekcem i tako se i leči. Upravo zbog te sličnosti sa ekcemom, Pagetova bolest se često kasno dijagnostikuje.
Kako se dijagnostikuje?
Pagetova bolest se dijagnostikuje biopsijom. Hirurg uzima uzorak bradavice koji se šalje na analizu. Ako se dijagnostikujePagetova bolest, obavezno se sledeća radi mamografija. U većini slučajeva, Pagetova bolest je znak da postoji rak dojke u tkivu dojke iza bradavice. U najvećem broju slučajeva ovo je invazivan oblik tumora.
Takođe, kod žena kod kojih postoji Pagetova bolet može postojati carcinom dojke in situ. Ovo znači da postoje ćelije kancera u tkivu uzetom biopsijom, ali su u stanju mirovanja. Ovo još uvek nije nije invazivan rak dojke. Ako se ne leči, carcinom in situ se može razviti u invazivni oblik kancera, te ako imate carcinoma in situ, obavezno je lečenje.
Lečenje
Generalno, lečenje Pagetove bolesti skoro isto kao i kod drugih karcinoma dojke. Operacijom se odstranjuje cela dojka ili samo njen zahvaćeni deo. Dalje lečenje zavisi od toga da li ste imali karcinom in situ ili invazivni karcinom.
Rak dojke je najčešće maligno oboljenje kod žena o kojem se još ne zna dovoljno, pa njegovo otkrivanje i lečenje otežavaju brojne predrasude.
I Žene koje u porodici nemaju obolele od raka dojke su u malom riziku da i same obole od ovog raka
Više od 75% žena sa rakom dojke nema pozitivnu porodičnu anamnezu, odnosno rak u porodici. Ipak, žene koje imaju majku ili sestru sa rakom dojke imaju od dva do četiri puta veći rizik da obole.
II Uzimanje estrogena uzrokuje rak dojke
Nema potvrda da estrogen u antibebi pilulama i onaj koji se daje kao supstituciona terapija kod žena posle menopauze uzrokuju rak dojke. Ali, ako rak već postoji, estrogen može da stimuliše njegov rast.
III Mamografija je bolna i može da našteti dojci
Tokom mamografskog pregleda dojka je potisnuta, ali to nije ni štetno za dojku ni bolno. Oseća se samo nelagodnost, ali ako se mamografija radi posle menstruacije, nelagodnost je manja jer je tada dojka manje osetljiva.
IV Odstranjivanje cele dojke bezbednije je od segmentne mastektomije i zračenja
Procenat preživljavanja je isti za pacijentkinje koje su imale poštednu operaciju na dojci kao i kod žena koje su imale totalnu ili modifikovanu radikalnu mastektomiju.
V Ženama koje imaju bogatu porodičnu anamnezu ne bi trebalo da se radi poštedna operacija dojke koja čuva većinu tkiva
Pozitivna porodična anamneza nije kontraindikacija za poštednu operaciju. Odluka o tome zavmamoisi od stadijuma bolesti i telesne građe. Da bi se uradila poštedna operacija, dojka mora biti dovoljno velika da se izvadi tumor i deo tkiva oko tumora.
VI Ako se jednom odstrane limfni čvorovi iz pazuha, ruke će uvek oticati
Neke žene imaju otok na ruci na strani gde im je rađena operacija. Ukoliko je operacija bila manje radikalna i žena se posle operacije pridržava uputstva lekara o radu sa rukom, otoci će biti ređi.
VII Zračna terapija gori i uništava kožu u predelu dojke
Iks – zraci koji se koriste za zračenje dojke mogu prouzrokovati privremeno crvenilo kože slično opekotinama od sunca. To se može smiriti mazanjem hidratantnih krema.
VIII Žene koje su zračene ne treba da imaju blizak fizički kontakt s familijom i prijateljima jer mogu da ih ozrače
Iks – zraci koji se koriste za tretman dojke ne zadržavaju se u telu, tako da žena koja je bila na zračenju ne treba da izbegava druge ljude.
IX Žena koja je lečena od raka dojke treba da izbegava trudnoću
Žene koje su izlečene i koje više nisu na tretmanu ne moraju da izbegavaju trudnoću. Uspešna trudnoća može da se desi čak i kod žena kod kojih se jedan režanj za rekonstrukciju dojke uzima sa trbuha.
X Hemioterapija se daje samo ženama kod kojih se rak dojke raširio
Hemioterapija se daje i ženama sa rakom dojke u ranoj fazi. To obično povećava šanse za preživljavanje i smanjuje mogućnost ponovnog javljanja bolesti. Hemioterapija se daje i pre operacije da bi se smanjila veličina tumora.
Kada se napipa čvorić u dojci svaka zabrinutost je razumljiva. Savet je da ne treba žuriti sa zaključcima. Pre nego što obavezno posetite svog lekara ,da biste ohrabrili sebe, proverite da li ste naseli na neki od mitova vezanih za čvoriće u dojkama.
Mit broj 1: Čvorić u dojci je sigurno rak.
Većina čvorića koje žene napipaju u dojkama (čak 8 od 10) nisu rak. To su najčešće ciste, fibroadenomi ili ciste koje se pojavljuju tokom menstrualnog ciklusa. Bitno je da žena poznaje svoje telo i primeti njegove promene jer joj to može spasiti život.
Mit broj 2: Ako ste napipali čvorić u dojci dovoljno je uraditi samo mamografiju.
Ponekad je pored mamografije potrebno uraditi još pregleda da bi sa sigurnošću postavili dijagnozu. To su ultrazvuk dojke, magnetna rezonanca ili pak kontrolna mamografija. Nekad postoji potreba za biopsijom tj. uzimanjem malog uzroka tkiva koji se proverava pod mikroskopom.
Mit broj 3: Kancerogeni čvorići u dojci su uvek bezbolni
Ovo ne mora biti tačno. Ako osećate bol u dojci to ne isključuje rak. Primer je inflamatorni karcinom dojke koji daje simptome poput crvenila, otoka, temperature i bola u dojci.
Mit broj 4: Ako ste napipali čvorić u dojci dok dojite to sigurno nije rak.
Premda dojenje smanjuje rizik od pojave karcinoma dojke ipak može da se desi. Ako ste već napipali čvorić u dojci nemojte ga ignorisati, uradite ultarzvuk da biste bili sigurni.
Mit broj 5: Ako ste mlađi od 30 godina i napipali ste čvorić u dojci, to sigurno nije rak.
Istina je da žene najčešće dobiju rak nakon menopauze ili posle 50 godina, ali može se desiti da se on javi i kod znatno mlađih žena.
Mit broj 6: Veličina čvorića ukazuje na njegovu prirodu.
Nije istina da mali čvor ne znači rak za razliku od velikog. Veličina dojki kod žena varira kao i promene u njima. Ako napipate čvorić, čak iako je mali obratite se svom lekaru. Ponekad manji čvorić može značiti jako agresivnu bolest.
Mit broj 7: Ako ste napipali čvorić ubrzo nakon mamografije u redu je da sačekate sledeću.
Ako primetite čvorić ubrzo nakon mamografije čiji su rezultati bili normalni obavezno se javite lekaru. Mamograf nekada može propustiti neke vrste raka ako imate gusto tkivo dojke ili je rak na nezgodnom mestu.
Mit broj 8: Ako u vašoj porodici postoji slučaj raka dojke onda ćete ga imati i vi.
Prema podacima Američkog udruženja za borbu protiv raka manje od 15% žena sa rakom dojke imaju rođaku koja je bolovala od iste bolesti.
Serbian