Javlja se u lokalizovanom obliku, kao kuglast tumor koji se izbočuje u šupljinu očne jabučice, ili se javlja u difuznom, ravnom obliku, koji zahvata i veliki deo površine. Često su prisutni nekrotični i upalni fenomeni koji mogu maskirati postojanje tumora i produžiti postavljanje njegove dijagnoze. U većini slučajeva tumor je iskomplikovan glaukomom. Smetnje vida su najraniji znaci kada je zahvaćena mrežnjača. Bol, krvarenja i upalne komplikacije javljaju se kasnije.
Dijagnoza se u osnovi zasniva na okultističkom pregledu difuznim osvetljenjem: osim prepoznavanja tumorske promene, može se dobiti nalaz delimičnog odlubljivanja (ablacije) mrežnjače i povećanja površinske vaskularizacije sudovnjače i beonjače. Takođe u dijagnostičkom profilu, korisnim su se pokazali ultrazvuk i termografija. Bioptička ispitivanja nisu izvodljiva pa je zbog toga kliničkom pregledu u celosti poveren izbor između držanja pacijenta samo pod kontrolom, sa opasnošću dosta kasne dijagnoze, ili izvođenja enukleacije odmah ( i time izazivanja slepila tog oka), sa nezanemarivim rizikom mogućeg beskorisnog žrtvovanja oka (lažna pozitivnost).
Proširenost
Melanom sudovnjače teži lokalnom napredovanju prelazeći zidove očne jabučice, a istovremeno teži stvaranju udaljenih metastaza, prvenstveno na jetri, kao i u brojnim drugim organima ili tkivima. Retko se širi duž optičkog nerva ili zahvata drugo oko. Udaljene metastaze se u proseku ispoljavaju nakon tri godine, ali nisu retke ni one nakon 20-25 godina.
Terapija
Tretman izbora je hirurški, koji se može sastojati od obične enukleacije ako se tumor nalazi u očnoj jabučici. Ako postoji širenje van očne jabučice, potrebno je isprazniti očnu duplju. Treba izbegavati, čak i u oblicima najograničenijih dimenzija, ili tačne prirode, konzervativne mere poput dijtermokoagulacije.. Maligni melanom se smatra tumorom koji slabo odgovara na radioterapiju, pa ipak je radioterapija upešno korišćena u oblicima vrlo ograničene proširenosti, sa promerom manjim od 8mm, posebnim oblikom kontaktne zračne terapije, namenjene baš neoplazijama očne jabučice. Uz tu tehniku nivo lokalnih uspeha prealzi 60%, a vidna funkcija je očuvana kod polovine izlečenih slučajeva. Hemoterapija će imati vrlo važnu ulogu, kako u smislu dodatne terapije kao mere opreza zbog eventualnih neprimetnih metastaza, tako i za slučajeve u uznapredovanom stadijumu.
Prognoza
Prognoza malignog melanoma oka je ozbiljna. Globalno preživljavanje do 5 godina iznosi oko 50%, ali tumor teži ponovnom pojavljivanju i kasnije, pa je tako za 10 godina broj preživelih oko 35%. Nepovoljni prognostički elementi su:
-dimenzije tumora
-periferna lokalizacija (kasna pojava smetnji vida, a time i kasna dijagnoza)
-ekstrabulbarno širenje
-vreme koja je prošlo između pojave simptoma i zahvata
Maligni tumori krajnika su najčešći tumori ždrela. To mogu biti tumori pločasto slojevitog epitela ili nešto ređe limfomi. Ponekad se javljaju metastaze iz udaljenih delova tela. Izlečivost ovih tumora je velika ako se dijagnoza postavi na vreme. U uznapredovalim stadijumima preživljavanje je manje od 50%.
Faktori rizika koji povećavaju šanse za nastanak ovog karcinoma jesu pušenje, prekomerna konzumacija alkohola, uticaj nekih virusa kao npr. Epšejn Barovog virusa i humanog papiloma virusa. Žvakanje duvana, ishrana bogata mastima i siromašna vlaknima kao i upotreba velikih količina bibera povećavaju rizik od nastanka bolesti.Ova bolest je tri puta češća kod muškaraca, upravo zbog veće izloženosti faktorima rizika. Oboljevanje je najčešće u petoj deceniji života.
Koji su simptomi tumora krajnika? U početnim stadijumima nema izraženih simptoma. Javljaju se blaži bolovi u grlu, peckanje, osećaj grebanja sa suvim kašljem, osećaj stranog tela. Kasnije sa razvojem bolesti javljaju se:
- Otežano gutanje, kasnije i otežano disanje.
- Intenzivan bol u grlu naročito pri gutanju hrane.
- Krvarenje naročito pri uzimanju čvrste hrane.
- Česta je pojava izuzetno neprijatnog zadaha iz usta zbog raspadanja tkiva tumora.
- Kako tumor često metastazira u regionalne limfne žlezde na vratu one bivaju uvećane i tvrde na dodir.
- Ako se tumor širi ka jeziku on je bolan i otečen, a ako se širi ka karotidnoj arteriji moguća je pojava krvarenja jer tumor nagriza zid arterije.
- Javlja se gubitak težine, malaksalost.
- Javlja se grč mišića vilice ili trizmus.
Pošto ovi tumori ponekad rastu ka unutra onda se sa dijagnozom luta i gubi dragoceno vreme. Anamneza sa kliničkom slikom i pregledom otorinolaringologa je dovoljna da se posumnja na ovu bolest. Ponekad se rade dopunske analize da bi se odredila raširenost tumora kao npr magnetna rezonanca, komjuterizovana tomografija vrata i okolnih organa. Definitivna dijagnoza se postavlja biopsijom promene.
Lečenje obuhvata obavezno hirurško uklanjanje promene sa limfnim tkivom krajnika i okolne limfne žlezde. U zavisnosti od stadijuma bolesti primenjuju se adjuvantna radioterapija i hemioterapija.
Vodeći uzrok je karcinom kolorektuma. Od ostalih uzročnika tu su volvulus (uvrtanje creva), divertikularna bolest, strikture, hernija, fekalna impakcija, adhezije i pseudo – opstrukcije.
Distenzija (rastezanje creva) izaziva sekreciju i peristaltiku koja vodi u još veću distenziju, tako da se na taj način uspostavlja začaran krug. Izražena distenzija povećava intraluminalni hidrostatski pritisak i uzrokuje otok zida debelog creva.
Povećan rizik perforacije (prskanja) se vidi kod nefunkcionalne ileocekalne valvule i zatvorene crevne vijuge.
Ukoliko se pacijent žali na iznenadnu distenziju, to ukazuje na volvulus.
Promene i tegobe koje traju mesecima ukazuju na razvoj karcinoma sigmoidnog kolona.
Pacijenti se obično žale na opstipaciju (zatvor), bol u abdomenu, distenziju i povraćanje (fekulentne mase).
Pregledom se utvrđuje distenzija, nema creva, bolna osetljivost abdomena, dehidracija i hipovolemijskki šok.
Pseudo – opstrukcija (lažna opstrukcija) se manifestuje bolom, minimalnom palpatornom osetljivošću abdomena i nemim crevima.
U dijagnostici je potrebno uraditi snimanje (nativnu i kontrastnu radiografiju). Kolonoskopija se primenjuje sa ciljem određivanja uzroka i može olakšati dekompresiju creva. U ozbiljnijim slučajevima koristi se i skener.
Lečenje zavisi od kliničke slike i uzroka opstrukcije debelog creva. U slučaju perforacije i ishemije potreban je operativni zahvat.
U slučaju apscesa primenjuje se drenaža i antibiotska terapija.
Dekompresija se radi u slučaju volvulusa i pesudo-opstrukcije.
Serbian