Benigni – 50% su polipi (adenomatozni I hiperplastični – mali, regenerativna promena), potencijalno premaligna lezija, ponekad krvare, obavezno endoskopsko uklanjanje I histološki pregled.
Lejomiomi (iz mišićnog sloja) – krvare lagano, idu u dubinu, ponekad zatvore pylorus.
Bezoar – okrugla masa u lumenu, biljna vlakna (fitobezoar), klupko kose (trihobezoar).
Karcinom: Obično kasna dijagnoza, jer se simptomi javljaju u odmakloj fazi, loša prognoza – petogodišnje preživljavanje samo 10%. Poželjno je rano otkrivanje.
Dispozicija: Slučajevi u familiji, atrofični gastritis, ulkus želuca, intestinalna metaplazija, hipo-ahlorhidrija, perniciozna anemija, polipi, nitrati iz hrane.
Simptomi: Starije osobe, duža dispepsija, ponekad simptomi ulkusa, hematemeza, bolovi, opstruktivni simptomi – pilorus, kardija. U odmakloj fazi gubitak težine, anemija, temperature.
Objektivno: Palpabilni tumor u 50% pacijenata, ascites, metastaze u jetri.
Dg: RTG (80% uspeha). Najvažnija je endoskopija sa biopsijom. Postoje tri tipa:
- Skirozni, nalik na čarapu- izdužena forma sa vezivnim tkivom I stenoza pilorusa
- Ulkusni – obično u piloantralnom delu ili na velikoj krivini
- Proliferativni – oblik karfiola
Th: Rano otkriveni imaju dobru prognozu, odmakli lošu. Radioterapija retko, hemioterapija pomaže. Operacija kod solidnih, ograničenih tumora. Metastaze umanjuju uspeh.
Tumor prostate
FAZE BOLESTI
Da bi se procenilo da li se tumor proširio izvan prostate, primenjuju se ultrazvuk, CT skener i magnetna rezonca. Radionuklidno skeniranje sastoji se iz ubrizgavanja reagensa (materija niske radioaktivnosti) koji otkriva da li se tumor proširio na kosti. Ovaj postupak se primenjuje da bi se ustanovilo postoje li metastaze i odredila najefikasnija terapija.
1. faza: tumor je mali i smešten je samo u tkivu prostate.
2. faza: tumor je uznapredovao, ali je i dalje ograničen na prostatu.
3. faza: tumor se proširio na spoljašnji deo prostate i dospeo je u blizinu semenika (testisa).
4. faza: tumor t.j. zloćudni proces zahvatio je limfne čvorove, obližnje organe ili tkiva, kao što su bešika ili rektum, ili pak udaljene organe (kosti ili pluća).
Po najnovijim statistikama Srbija zauzima treće mesto po broju obolelih od tumora odnosno kancera pluća u Evropi. Tumor na plućima je teško oboljenje i češće se javlja kod muškaraca, a rizik povećava pušenje (čak i pasivno!), mada se ne smeju zanemariti ni faktori iz okruženja – zagađenje vazduha i izloženost opasnim materijama, pre svih arsenu, azbestu, uranijumu, hromu, niklu, kao i brzo isparljivim hemijskim sredstvima – lakovima i bojama.
Tegobe koje izaziva rak pluća zavise od vrste tumora, mesta na kojem nastaje i načina na koji se širi. Ljudi sa hroničnim bronhitisom koji obole od kancera pluća učestalije kašlju, ponekad iskašljavaju sukrvicu, dok se kasnije javljaju malaksalost, slabljenje apetita i gubitak telesne težine. Oko pluća se neretko nakuplja tečnost, a ukoliko se tumor širi unutar tkiva, može izazvati nizak pritisak i zatajenja srca. Dešava se da tumor zahvati nerve na vratu, što dovodi do spuštanja kapka i suženja zenice, oko je upalo te dolazi do smanjenja znojenja na jednoj strani lica (skup ovih simptoma poznat je kao Homerov sindrom).
Ako ošteti glasne žice, uzrokuje promuklost. Postoji nekoliko tipova karcinoma pluća koji su podeljeni u dve velike grupe: mikroćelijski se javlja u 20 posto slučajeva i imaju tendenciju brzog širenja putem krvi, najćešče u mozak, jetru, kosti i nadbubrežne žlezde.
Drugi tip je nemikroćelijski karcinom pluća, što je češća histološka forma i nastaje u čak 80 slučajeva.
tumor pluća
Serbian