, ,

Manifestacije HPV infekcije

Koliko je rak grlića materice učestao kod žena govori i to da prema statistici svakog dana kod pet žena se dijagnostifikuje rak, a dve izgube bitku sa ovom podmuklom bolešću.
KAKO SE PRENOSI HPV VIRUS?
HPV VIRUS koji je glavni uzročnik raka grlića materice prenosi se polnim odnosom, ali i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Najveće i najčešće zaraženo područje je genitalno područje.
Obeshrabrujuća vest je da se HPV može preneti uprkos korišćenju prezervativa kao zaštite kod muškaraca. Infekcija (kondilomi) se obično javljaju oko korena penisa.
MANIFESTACIJA HPV INFEKCIJE
Postoje tri tipa HPV virusa, sa visokim, srednjim i niskim onkogenim potencijalom. Ako žena utvrdi postojanje virusa u telu to ne znači da će ona dobiti karcinom. To su osobe koje treba češće da se kontrolišu, znači da su one u povećanom riziku i da treba da prate stanje.
Tipovi 16, 18, 31, 33 i 45 izazivaju maligne promene na grliću materice, zbog čega su i najopasniji. Ovi tipovi HPV-a uz maligne promene mogu uzrokovati i izrasline, odnosno kondilome koji najčešće rastu u grozdovima, unutar vagine i oko anusa.
Ako trudnica ima kondilome postoji opasnost da HPV infekciju tokom porođaja prenese na dete.
Postoje i tipovi HPV-a koji nisu onkogenog tipa, pa ako sumnjate da imate ovu infekciju najbolje je da se uradi test HPV tipizacije.
Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Svakako, potrebno je uraditi i PAPA test i kolposkopiju koji pokazuju eventualne promene u ćelijama grlića materice.
Cervikalna intraepitalna neoplazija.
Nalaz PAPA testa se označava skraćenicom CIN (cervikalna intraepitalna neoplazija).
Postoje 3 stepena, zavisno od jačine promena u materici.
Ono što rak grlića materice čini vrlo podmuklim jeste činjenica da u početku, čak i godinama može da ne bude nikakvih simptoma. Posle toga se pojavljuje iscedak i ono što je tipično je kontaktno krvarenje ili krvarenje prilikom seksualnog odnosa. To već govori o nekoj uzapredovaloj fazi bolesti. U ranoj fazi, te pred maligne promene u onoj situaciji kada već može da se spreči nastanak karcinom ne daje nikakve tegobe.
PRIMED 13 forte je prirodni preparat na bazi meda i medicinskih gljiva dodatno obogaćen jezgrima koštice kajsije. PRIMED 13 FORTE se posebno preporučuje:
osobama sa oslabljenim imunitetom
kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu poremećaja zdravlja.
Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se u narodnoj medicini tradicionalno upotrebljavaju kao prirodna pomoć u prevenciji i tretmanu različitih oštećenja vitalnih organa.
/OD

Osećam se dobro posle operacije

PRIMED 13 FORTE mi je ćerka poručila, po preporuci njene koleginice koja je imala slične probleme.

Operisao sam karcinom debelog creva u oktobru prošle godine. Do sada sam potrošio 2 teglice, i za sad je sve ok, osećam se mnogo bolje. Snaga mi se vratila i osećam se kao pre operacije, tj. sasvim normalno. Koristim još neke vitamine i ishranu sam prilagodio prema uputstvu lekara. Borimo se sa opakom bolešću a i PRIMED 13 FORTE doprinosi boljem zdravlju jer nije hemija već je sve prirodno.

Nastaviću i dalje da ga koristim.

Siniša Marković,

Pirot

PRIMED 13 FORTE je prirodna formula na bazi meda, medicinskih gljiva kordiceps, reishi i šitake.

PRIMED 13 FORTE se posebno preporučuje osobama sa oslabljenim imunitetom i kao pomoćno sredstvo u prevenciji i tretmanu poremećaja zdravlja.

Aktivni sastojci preparata mogu da utiču na poboljšanje opšteg stanja organizma i ispoljavaju blagotvorno dejstvo na imunološki sistem. Medicinske gljive se u narodnoj medicini tradicionalno upotrebljavaju kao prirodna pomoć u prevenciji i tretmanu različitih oštećenja vitalnih organa.

Poručite PRIMED 13 FORTE online: PRIMED 13 FORTE

/OD

Faktori rizika za nastanak Non-Hodgkin limfoma

Faktori rizika za nastanak bilo koje bolesti su mnogobrojni, i veliki broj ovih faktora je zajednički za različita oboljenja. Poznato je da sama izloženost faktorima rizika ne znači da će sasvim sigurno doći do pojave bolesti, ali svakako znači da postoji povećan rizik koji bi trebalo ukloniti.

Neke faktore rizika možemo da kontrolišemo, kao što su pušenje, ishrana i dr. dok na neke druge ne možemo da utičemo (godine, pol).

Istraživanja različitih faktora rizika pokazala su da neki od njih mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za nastanak non-Hodgkin lifoma.

  • Godine starosti su jedan od značajnih faktora, imajući u vidu da se najveći broj slučaja limfoma otkrije kod osoba starijih od 60 godina. Međutim, postoje i neke vrste limfoma koje se češće javljaju kod mladih.
  • Pol je još jedan faktor rizika koji se ispituje. Kada je u pitanju pol, nešto je manja ukupna učestalost limfoma kod žena, ali postoje i određene vrste limfoma koje su učestalije kod žena.
  • Rasa, etnička pripadnost i geografsko poreklo. Analiza ovih faktora ukazuje na nešto veću učestalost javljanja limfoma kod pripadnika bele rase. Takođe, češća je učestalost u razvijenijim zemljama. Neke vrste limfoma su povezane sa delovanjem virusa, pa će njihova učestalost javljanja zavisiti od geografske rasprostranjenosti.
  • Prisustvo non-Hodgkin limfoma kod bliskih srodnika povećava rizik za pojavu bolesti
  • Izloženost delovanju različitih štetnih materija pokazuje da delovanje nekih hemijskih materija (kao što su benzen, neki insekticidi i pesticidi) može da poveća rizik za pojavu limfoma. Takođe, i neke vrste hemoterapeutskih lekova koji se koriste u svrhu lečenja drugih vrsta tumora mogu da budu povezani sa povećanjem rizika za razvoj limfoma. Pojedini lekovi koji se koriste u lečenju reumastkog artritisa (metotreksat) ili inhibitori TNF-a takođe se ispituju u cilju otkrivanja povezanosti sa pojavom limfoma.
  • Izloženost zračenju kao faktor rizika može da bude povezan sa pojavom malignih bolesti. Praćenjem preživelih nakon aktiviranja atomske bombe i nesreće sa nuklearnim reaktorom zapažena je povećana učestalost javljanja nekih vrsta tumora, uključujući non-Hodgkin limfom, leukemiju i karcinom štitaste žlezde. Pacijenti koji su kao deo tretmana neke druge vrste tumora bili izloženi zračenju mogu da imaju nešto veći rizik za pojavu limfoma kasnije u životu.
  • Oslabljen imunološki sistem je jedan od značajnih faktora za pojavu različitih bolesti. Poznato je da svakodnevno nastaje određeni broj izmenjenih ćelija koje naš imunitet efikasno uklanja. U situaciji kada je imunološki odgovor kompromitovan iz bilo kog razloga, to može da utiče I na povećanje rizika za nastanak malignih bolesti.
  • Postojanje nekih autoimunih bolesti, kao što su reumatski artritis, sistemski lupus, Sjegrenov sindrom, celijakija i dr. može da bude faktor rizika.
  • Infekcije
    Neki infektivni agensi mogu da povećaju rizik za razvoj limfoma, kao što su Epštajn-Barov virus, herpes virusi (HHV-8), HIV, Helicobacter pylori, hepatitis C virus i dr.
  • Telesna težina i gojaznost su poznati faktori rizika za razvoj mnogih bolesti, uključujući i maligne.

Svakako, kao što je pomenuto, samo postojanje i izloženost faktorima rizika ne znači sigurnu pojavu maligne bolesti. Da li će doći do pojave limfoma zavisi od udruženog delovanja različitih faktora. Poznavanje poznatih faktora može da bude od značaja u cilju smanjenja izloženosti i time smanjenja rizika od razvoja bolesti.

/OD