Tumor kostiju može da se javi na(u) bilo kojoj kosti tela, mada su najčešća lokalizacija kosti karlice i duge kosti ekstremiteta. Maligni tumori kostiju spadaju u retke tumore (manje od 1% svih tumora).
Maligni tumori kostiju označavaju tumore koji se primarno razvijaju u kostima. Tumori koji nastanu širenjem maligne bolesti koja je počela na nekom drugom organu označavamo kao metastatski tumor kostiju.
Simptomi tumora kostiju mogu da budu:
- Bol
- Otok i osetljivost dela tela u kome se razvija tumor
- Slabljenje čvrstine kostiju koje može da dovede do preloma
- Malaksalost
- Neočekivani ili neobjašnjivi gubitak telesne mase
Svi ovi navedeni simptomi nisu specifični za tumor kostiju, već mogu da budu prisutni i kod različitih benignih stanja. Međutim, ukoliko primećujete postojanje bilo kog neuobičajenog simptoma, posebno onih koji traju duže vremena ili se vremenom pojačavaju, trebalo bi da posetite lekara. Nakon pregleda, lekar će odlučiti da li je potrebno uraditi dodatne analize u cilju utvrđivanja uzroka simptoma koje imate.
Vrste tumora kostiju
Osteosarkom je najčešći među tumorima kostiju. Ova vrsta tumora nastaje od ćelija koje stvaraju kost. Obično se javlja kod dece ili mlađih osoba u periodu intenzivnog rasta skeleta.
Hondrosarkom nastaje od ćelija koje stvaraju hrskavicu. Obično se javlja na kostima karlice ili ekstremitetima, kod osoba srednjih godina ili starijih.
Juingov (Ewing) sarkom je posebna vrsta tumora kostiju koji se razvija najčešće na karlici, butnoj ili ramenoj kosti, ali može da se javi i na svim drugim kostima. Češće se javlja kod mlađih osoba.
Lečenje tumora kostiju, kao i kod drugih tipova malignih bolesti zavisiće od vrste tumora, stadijuma razvoja, opšteg stanja pacijenta i prisustva drugih stanja koja mogu da utiču na lečenje.
Osobe koje imaju karcinom jetre često u početku, u ranoj fazi razvoja nemaju nikakve simptome. Nekada, mogu da postoje nedovoljno specifični simptomi koji se tek kasnije, kada se postavi dijagnoza zapravo povežu sa postojanjem tumorske mase u tkivu jetre.
Neki od simptoma koji mogu da ukažu na prisustvo karcinoma jetre su:
- Bol ispod desnog rebarnog luka, koji može da se širi ka desnoj lopatici ili leđima
- Neočekivani gubitak telesne mase (bez promene načina ishrane i aktivnosti)
- Slabost, malaksalost, hroničan umor
- Uvećanje jetre koje se može opipati ispod desnog rebarnog luka
Karcinom jetre se može javiti i kod osoba koje imaju već prisutnu cirozu jetre. Kod ovih pacijenata su uglavnom duže vreme prisutni simptomi poremećaja građe i funkcije jetre, kao što je pojava tečnosti u trbušnoj duplji (ascites) ili hepatična encefalopatija (poremećaj moždanih funkcija uzrokovan nagomilavanjem nekih toksičnih materija).
Nakon postavljanja dijagnoze tumora jetre, u zavisnosti od stadijuma razvoja i opšteg stanja pacijenta, vrši se izbor terapijskog protokola.
Karcinom jetre ima bolju prognozu kod osoba kod kojih se dijagnoza postavi u ranoj fazi, kada je moguće operativno uklanjanje tumorske mase. Zbog toga, veoma je važno da se simptomi koji mogu da ukažu na postojanje nekog procesa u tkivu jetre na zanemaruju. Ukoliko ste primetili neki od navedenih simptoma, posebno ukoliko simptomi dugo traju, potrebno je da se obratite lekaru, kako bi se sprovele odgovarajuće analize u cilju otkrivanja uzroka njihovog postojanja.
Maligne bolesti predstavljaju veliku grupu oboljenja koja mogu da se razviju bilo gde u organizmu, na bilo kom organu.
Jedinstveni uzrok malignih bolesti do danas još uvek nije otkriven. Postoji veliki broj identifikovanih faktora rizika za koje je potvrđeno da mogu da doprinesu povećanju rizika za razvoj maligne bolesti. Međutim, samo prissutvo faktora rizika ne znači sigurnu pojavu bolesti. Na pojavu maligne bolesti značajnu ulogu ima međusobni uticaj različitih faktora rizika (spoljašnji faktori, faktori nasleđa, genetski faktori).
Karcinom nastaje nekontrolisanom deobom ćelija bilo gde u telu. To znači da bilo koja grupa ćelija koja izgubi konrolu nad deobom može da dovede do nagomilavanja ovih “ćelija sa greškom” koje daljim umnožavanjem dovode do formiranja tumora. U ovom procesu značajnu ulogu ima imunološki sistem. Ukoliko imunološki sistem normalno funkcioniše, u stanju je da određeni broj izmenjenih ćelija koje se normalno stvaraju svakodnevno, ukloni i na taj način onemogući njihovo nakupljanje.
Tipični simptomi karcinoma se uglavnom kasno javljaju, u uznapredovaloj fazi, kada su mogućnosti za uspešno lečenje znatno smanjene. Ukoliko postoje u ranoj fazi, uglavnom su nespecifični, pa je teško da se posumnja na malignitet, već se uglavnom povezuju sa nekim drugim uzrocima.
Postoji preko 200 vrsta malignih bolesti. Prema poreklu, razlikuju se karcinomi (nastaju od epitelnih ćelija), sarkomi (nastaju od ćelija vezivnog tkiva), limfomi (nastaju od ćelija limfnog sistema), leukemije (poreklo od ćelija krvi).
Maligne bolesti karakteriše pojava metastaza. Tako, razlikujemo primarni tumor, na mestu na kome dolazi do primarnog nakupljanja malignih ćelija, i sekundarni ili metastatski tumor, koji se može razviti na udaljenim mestima u organizmu. Nekada se prvo otkrije metastatski tumor, pa tek istraživanjem pronađe mesto primarnog tumora.
Prognoza toka i ishoda maligne bolesti može da se značajno razlikuje. Veoma važan faktor u proceni mogućnosti za lečenje je stadijum bolesti. Od toga zavisi da li je moguće operativno ukloniiti tumor ili će se izabrati neka druga metoda tretmana. Takođe, na tok lečenja mogu da utiču i opšte zdravstveno stanje pacijenta, kao i prisustvo drugih oboljenja i poremećaja.
O kojoj god vrsti maligne bolesti da je reč, sigurno je da se radi o veoma ozbiljnom problemu koji zahteva ozbiljan pristup u cilju što efikasnijeg tretmana što ranije, kako bi se povećale šanse za uspešno lečenje.
Serbian